Oblakoder – Details, episodes & analysis

U kriznim vremenima (koja su na ovim prostorima, čini se, trajna kategorija), kupovne navike mladih ograničene su na pažljiv odabir, a „luksuzni proizvodi” ostaju nedostižni. Stoga ne treba da čudi činjenica da najveći broj mladih u Srbiji najčešće biva prinuđen da bude racionalan u izborima i da mora da vaga svaki trošak.

Ovaj konstantni nesklad između želja koje mladi imaju i mogućnosti da te iste želje i ostvare, dovodi nas do pitanja – čega se sve mladi u Srbiji odriču zarad zadovoljavanja osnovnih životnih potreba?

Autorka teksta: Snežana Katunac

Ilustracije: Olga Đelošević

Tekst čitala: Snežana Katunac

Tekst je dostupan na sajtu Oblakodera u rubrici Lift.

Tekst je podržan od strane Evropske unije i nemačkog Saveznog ministarstva za ekonomsku saradnju i razvoj. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu „Scroll'n'Share" Oblakoder magazina ne izražavaju stavove Evropske unije i nemačkog Saveznog ministarstva za ekonomsku saradnju i razvoj.

Fakultet ima dosta benefita, a glavni je svakako priprema na samostalni „život odraslih”. Pored toga, fakultetsko obrazovanje omogućava da razvijate kritičko razmišljanje i stvarate sebi priliku za ostvarivanje svojih snova. Takođe, pruža vam priliku da istražujete svoja interesovanja bilo da se radi o umetnosti, nauci, tehnologiji, društvenim naukama ili nečemu drugom.

Međutim, uprkos svim ovim prednostima, postavlja se pitanje da li je fakultet zaista preduslov za „bolju budućnost”?  

Autorka teksta: Marija Milić

Ilustracije: Olga Đelošević

Tekst čitala: Snežana Katunac

Tekst je dostupan na sajtu Oblakodera u rubrici Lift.

Tekst je podržan od strane Evropske unije i nemačkog Saveznog ministarstva za ekonomsku saradnju i razvoj. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu „Scroll'n'Share" Oblakoder magazina ne izražavaju stavove Evropske unije i nemačkog Saveznog ministarstva za ekonomsku saradnju i razvoj.

Online rad je sve prisutniji u Srbiji, a prema podacima izveštaja Svetske banke iz 2015. godine Srbija je, zajedno sa Rumunijom, svrstana u vodeće zemlje u svetu i u Evropi po procentualnom učešću onlajn radne snage u odnosu na ukupan broj stanovnika i u odnosu na ukupnu radnu snagu u zemlji.

Digitalni radnici, kako se navodi u istraživanju Centra za istraživanje javnih politika, najčešće pružaju usluge u oblastima razvoja softvera i tehnologija (IT sektor), pisanja i prevođenja, kreativne i multimedijalne industrije, prodaje i marketinga, birotehničkih usluga i unosa podataka i profesionalnih usluga poput advokatskih, finansijskih i konsultantskih. Ono što je, međutim, primetno je da, kada govorimo o digitalnoj sferi, žene uglavnom zauzimaju pozicije koje podrazumevaju rad i komunikaciju sa klijentima i ostalim zaposlenima, kao i emocionalni rad.

Autorka teksta: Marija Todorović

Ilustracije: Olga Đelošević

Tekst čitali: Ivan Radisavljević i Snežana Katunac

Tekst je dostupan na sajtu Oblakodera u rubrici Lift.

Tekst je podržan od strane Evropske unije i nemačkog Saveznog ministarstva za ekonomsku saradnju i razvoj. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu „Scroll'n'Share" Oblakoder magazina ne izražavaju stavove Evropske unije i nemačkog Saveznog ministarstva za ekonomsku saradnju i razvoj.

Mladi u Srbiji čine skoro petinu evidentiranih nezaposlenih lica u Srbiji, a veliki broj onih koji jesu zaposleni, često nisu zadovoljni svojim poslom. Mnogi mladi u Srbiji, po završetku školovanja u nekom trenutku u karijeri odlučuju da se prekvalifiju, nezadovoljni uslovima koji se nude u okviru industrija za koje su se školovali. Drugi, takođe iz nezadovoljstva, ali i ambicije, odlučuju da pokrenu svoje poslove. Oni treći, koji smatraju da nemaju izlaz i da nikako ne mogu da poboljšaju svoju ekonomsku poziciju u Srbiji rešenje vide u migraciji.

Mogućnosti mladih u Srbiji kada govorimo o tržištu rada su zaista brojne, ali je činjenica da je izalazak na tržište rada i stabilno „održavanje“ na istom, za mnoge mlade, kao i sve druge koji se bore sa savremenim trendovima liberlanog kapitalizma u kome živimo, zaista veoma stresno. Upravo zbog toga, rešili smo da istražimo – kakva je zaista ekonomska pozicija mladih u Srbiji? 

Autorka teksta: Marina Zec

Ilustracije: Olga Đelošević

Tekst čitali: Ivan Radisavljević i Snežana Katunac

Tekst je dostupan na sajtu Oblakodera u rubrici Lift.

Tekst je podržan od strane Evropske unije i nemačkog Saveznog ministarstva za ekonomsku saradnju i razvoj. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu „Scroll'n'Share" Oblakoder magazina ne izražavaju stavove Evropske unije i nemačkog Saveznog ministarstva za ekonomsku saradnju i razvoj.

Kada govorimo o mladima i kategorijama koje vezujemo za mlade, najčešće mislimo o pozitivnim konceptima – o poletnosti, energičnosti, optimističnosti, pokretnosti. Mladi, pogotovo iz perspektive starijih, nemaju mnogo muka – osim onih, „mladalačkih“ koje se odnose na odrastanje. Pa ipak, određeni broj mladih suočava se i sa specifičnim bolestima kao što je multipla skleroza.

Multipla skleroza (MS) je jedna od najnepredvidljivijih i najspecifičnijih bolesti centralnog nervnog sistema. Kako se navodi u publikaciji Vodič kroz multiplu sklerozu Društva multiple skleroze Srbije, MS je hronična, progresivna i neurodegenerativna bolest centralnog nervnog sistema, nepoznatog uzroka, koja predstavlja najčešće netraumatsko onesposobljavajuće neurološko, autoimunsko oboljenje mladih odraslih osoba.

U Srbiji trenutno živi preko 4.500 osoba sa multiplom sklerozom koje primaju neku vrstu terapije, a procenjuje se da oko 9.000 ljudi živi sa ovom bolešću. Od toga, veliki deo predstavljaju upravo – mladi ljudi.

Autorka teksta: Marina Zec

Ilustracije: Olga Đelošević

Tekst čitali: Ivan Radisavljević i Snežana Katunac

Tekst je dostupan na sajtu Oblakodera u rubrici Lift.

Tekst je podržan od strane Evropske unije i nemačkog Saveznog ministarstva za ekonomsku saradnju i razvoj. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu „Scroll'n'Share" Oblakoder magazina ne izražavaju stavove Evropske unije i nemačkog Saveznog ministarstva za ekonomsku saradnju i razvoj.

Ukoliko vam igra kapak, otežano dišete, osećate bol u leđima ili ubrzano lupanje srca, najverovatnije ćete, pre preuzimanja bilo koje konkretne akcije, prvo dohvatiti telefoni i izguglati simptome koje u tom trenutku osećate. I ne, niste usamljeni u ovakvom ponašanju – svako od nas će impulsivno pribeći ovakvoj vrsti „prečice” u pokušaju da na najbrži mogući način saznamo šta nam se dešava.

No, samodijagnostikovanje bolesti nije se pojavilo paralelno sa pojavom interneta – mnogi domovi imali su u svojim bibliotekama medicinske enciklopedije sa kojima su se svi ukućani „savetovali” pre nego sa lekarima. Internet je, umnogome, olakšao pretragu svih informacija, pa i medicinskih, čineći ih dostupnim na jednom mestu, međutim – ako u Google pretraživač ukucamo simptome različitih bolesti, neretko ćemo za iste simptome dobiti različite rezultate i različite dijagnoze, što nas dovodi do zaključka da bez lekarskog pregleda ne možemo sa sigurnošću znati sa kojom bolešću se naš organizam bori – bila ona psihičke ili fizičke prirode.

Uprkos tome, Google i dalje prednjači kada biramo mesto na kome ćemo potražiti pomoć kada se ne osećamo dobro. Postavlja se pitanje – zbog čega je to tako?

Autorka teksta: Snežana Katunac

Ilustracije: Olga Đelošević

Tekst čitali: Ivan Radisavljević i Snežana Katunac

Tekst je dostupan na sajtu Oblakodera u rubrici Lift.

Tekst je podržan od strane Evropske unije i nemačkog Saveznog ministarstva za ekonomsku saradnju i razvoj. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu „Scroll'n'Share" Oblakoder magazina ne izražavaju stavove Evropske unije i nemačkog Saveznog ministarstva za ekonomsku saradnju i razvoj.

Poslednjih godina svedoci smo toga da se o mentalnom zdravlju mnogo više razgovara, te i da je ova tema konačno prepoznata kao tema o kojoj je bitno pričati naglas. Jedan od fenomena koji se, pri razgovoru o mentalnom zdravlju, najčešće ističe kao prisutan među mladima, pogotovo adolescentima, su anksiozni poremećaji. Sve veći broj mladih ljudi svedoči da su barem jednom u životu doživeli napad anksioznosti, a mnogi od njih gotovo svakodnevno žive sa anksioznošću.

Iako je pandemija predstavljala jednu novu, izrazito stresnu situaciju za većinu ljudi u svetu, ona je, kako navode mnogi stručnjaci, posebno uznemirujuće uticala na mlade ljude. Porast broja adolescenata koji smatraju da su anksiozni, posledično prirodno nameće sledeća pitanja – zašto su mladi anksiozni, kada se najčešće susreću sa ovim osećajem, ali i kako mogu da ga prepoznaju, i – prevaziđu?

Autorka teksta: Marija Todorović

Ilustracije: Olga Đelošević

Tekst čitao: Ivan Radisavljević

Tekst je dostupan na sajtu Oblakodera u rubrici Lift.

Tekst je podržan od strane Evropske unije i nemačkog Saveznog ministarstva za ekonomsku saradnju i razvoj. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu „Scroll'n'Share" Oblakoder magazina ne izražavaju stavove Evropske unije i nemačkog Saveznog ministarstva za ekonomsku saradnju i razvoj.

Od izlaska poslednje knjige Harija Potera prošlo je dovoljno vremena da možemo sa sigurnošću reći da su šanse za pojavu sličnog fenomena sve manje. U trenutku vrhunca popularnosti franšize, dodatno pojačane nizom visokobudžetnih ekranizacija, zaista se osećala magija u vazduhu prilikom izlaska svake nove knjige. Filmove je često pratila i adaptacija u vidu video-igre, i iako su nam neke od njih ostale drage – više iz sentimentalnih razloga nego zbog (često sumnjivog) kvaliteta – činjenica je da predugo nismo dobili odličnu igru smeštenu u čarobni univerzum Hogvortsa i Harija Potera. Donosimo recenziju igre o kojoj svi Normalci pričaju.

Tekst čitao: Ivan Radisavljević

Autor teksta: Stefan Gašić

Tekst je dostupan na sajtu Oblakodera u rubrici Špijunka.

Tekst je podržan od strane Europen Endowment for Democracy.

Kada biste prosečnu mladu osobu pitali bez koje stvari ne bi mogla gotovo ni dana, verovatno bi većina na prvu pomisao rekla: mobilni telefon. Postoje brojni razlozi zbog kojih je taj odgovor razumljiv jer nam se na telefonu nalaze svi kontakti, fotografije, mnogi danas rade uz pomoć telefona, muziku slušamo preko telefona, a možda najvažnije – uz pomoć telefona (društvenih mreža i aplikacija) najčešće i najbrže komuniciramo. Pitanje je koliko mladih zna napamet brojeve telefona svojih najbližih ljudi, ako izuzmemo mamin ili tatin, a i zašto bi pamtili, kada je telefon baza svih podataka. Međutim, kada kažemo telefon, obično se misli i na internet – taj važan element naših života koji je posebno značajan mlađoj populaciji, takozvanoj Generaciji Z, koja gotovo da ne poznaje život bez interneta. Predstavnici Generacije Z su kroz čitavo odrastanje imali neograničen pristup internetu, u virtuelnom prostoru snalaze se možda i bolje nego u svojoj sobi, a navodi se i da su zbog toga pasivniji i manje komunikativni. Internet revolucija nam je donela novi pogled na komunikaciju, te čak i takozvani bumeri uživaju u mogućnostima koje pruža internet. Ipak, Gen Z je nešto više nego ostali zavisna od internet mreže i svojih telefona. Kako bih testirala da li će se i u kojoj meri moj dan promeniti, rešila sam da kao predstavnica Generacije Z (na granici sa Milenijalcima) jedan dan provedem bez interneta. *Već dva puta sam lomila ekran na telefonu pa otprilike znam kakav je osećaj biti par dana bez telefona, ali ne i bez interneta.*

Tekst čitala: Snežana Katunac

Autorka teksta: Marija Milić

Tekst je dostupan na sajtu Oblakodera u rubrici Špijunka.

Tekst je podržan od strane Europen Endowment for Democracy.

Srbija je među retkim zemljama u Evropi (pored Bosne i Hercegovine, koja je tek nedavno zabranila konzumiranje cigareta u javnom prostoru) u kojoj je i dalje dozvoljeno pušenje u zatvorenim prostorijama (kafići, klubovi, restorani), međutim, čini se da se tome uskoro nazire kraj. Ministarka zdravlja Danica Grujićić pre par dana u javnom obraćanju u okviru kampanje „Rak je izlečiv” pozvala je građane da podrže donošenje zakona o zabrani pušenja u zatvorenom prostoru.

Ministarka je, između ostalog, istakla da je prevencija raka pluća moguća i da je jedan od koraka upravo zabrana pušenja u kafićima, restoranima, barovima… Pozivajući se, pre svega, na to da je pušenje jedan od glavnih uzroka nastanka brojnih bolesti, raka pluća, jezika, usne duplje, jednjaka, dok nepovoljno utiče i na plodnost kod muškaraca i žena.

Pitali smo mlade šta misle o aktuelnoj temi uvođenja zabrane pušenja u restoranima, kafićima, barovima i noćnim klubovima.

Tekst čitala: Snežana Katunac

Autorka teksta: Marija Milić

Tekst je dostupan na sajtu Oblakodera u rubrici Lift.

Tekst je podržan od strane Europen Endowment for Democracy.