Explore every episode of the podcast Izvolite u salon

Proslavljamo prvi rođendan podkasta uz epizodu sa Mrđanom Bajićem, vajarom, profesorom FLU u penziji i akademikom. Mrđan Bajić je jedan od najznačajnijih savremenih umetnika sa prostora bivše Jugoslavije. Njegovi radovi nalaze se na granici između skulpture, politike, istorije i javnog prostora, a njegova umetnička praksa već decenijama otvara pitanja identiteta, kolektivnog sećanja i odgovornosti umetnika u društvu.U ovoj epizodi razgovaramo o tome kako nastaju umetnička dela, kakva je uloga umetnika danas, zašto su spomenici važni, šta se dogodilo sa savremenom umetnošću nakon raspada Jugoslavije i može li umetnost zaista da utiče na svet u kojem živimo.Mrđan Bajić je rođen 1957. godine u Beogradu. Završio je vajarstvo na Fakultetu likovnih umetnosti u klasi profesora Jovana Kratohvila. Između 1985. i 1990. godine radio je na FLU kao asistent. Godine 1995. dobio je stipendiju Polok-Krasner fondacije iz Pariza. Od 1997. radi kao profesor na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu.Bajić, prema rečima dr Jasmine Čubrilo, pripada retoričkoj struji nove umetničke scene u Srbiji nastale početkom devedesetih godina 20. veka. Zapravo, Bajić je tu retoričku liniju u skulpturi počeo da razvija već tokom osamdesetih godina. U prvoj polovini devedesetih Bajićeva umetnost se ogleda u burnom neoekspresionističkom izrazu, dok se u drugoj polovini devete decenije oseća blago smirivanje oblika i linija. Uticaj Bajićeve umetnosti se takođe može videti i u radovima mnogih mlađih umetnika, njegovih učenika.Mrđan Bajić je samostalno izlagao u mnogim evropskim gradovima poput Beograda, Zagreba, Ljubljane, Pariza, Stokholma, Krakova, a takođe su njegovi radovi viđeni i na grupnim izložbama u Rimu, Njujorku, Sidneju, Krakovu, Parizu, Gracu, Kopenhagenu, Veneciji, Monaku i Solunu.Godine 2002. Mrđan Bajić je učestvovao na 25. bijenalu u Sao Paolu sa projektom Jugomuzej. Godine 2007. nastupa na 52. bijenalu vizuelnih umetnosti, gde predstavlja Srbiju projektom Riset (eng. Reset).Nagrade: Fond Ilija Kolarević, (Beograd, 1980); Fond Sreten Stojanović, (Beograd, 1981); Sedam sekretara SKOJ-a, (Zagreb, 1983); Premija Gradske zajednice kulture za 1983. godinu, (Beograd 1984); III PIJS, (Pančevo, 1987, 1993); Fond Ivan Tabaković, SANU, (Beograd, 1991); Nagrada Salona Monruž za skulpturu, (Pariz, 1992); Sava Šumanović, (Novi Sad, 2000); Fond Vladislav Ribnikar, (Beograd, 2001).2022. godine u Muzeju savremene umetnosti je upriličena retrospektiva "Nepouzdani pripovedač"* Dugujemo veliku zahvalnost profesoru Bajiću na ustupljeno vizuelnom materijalu.Video materijal: ARTDOC TEAM - Ljuba Jovićević, Nataša Pavlović, Aleksandar Jovanić

Amedeo Modiljani bio je jedan od najneobičnijih umetnika 20. veka. Tokom života borio se sa siromaštvom, bolešću i zavisnostima, dok su njegova dela često ostajala neprimećena ili neshvaćena. Danas se njegove slike prodaju za desetine miliona dolara, a njegovi prepoznatljivi portreti sa izduženim licima i tajanstvenim očima postali su simbol moderne umetnosti.U ovoj epizodi podkasta „Izvolite u salon“ govorimo o životu Amedea Modiljanija, njegovom dolasku u Pariz, prijateljstvima sa umetnicima avangarde, burnim ljubavnim vezama, odnosu sa Žan Ebutern i tragediji koja je stvorila jedan od najpoznatijih mitova u istoriji umetnosti.Kako je nastao stil koji je promenio moderno slikarstvo? Zašto su Modiljanijevi portreti toliko drugačiji od svega što je stvarano u njegovo vreme? I kako je umetnik koji je umro u bedi postao jedna od najvećih ikona savremene umetnosti?U razgovoru analiziramo Modiljanijeve slike, crteže, aktove i portrete, kao i istorijski kontekst Pariza početkom 20. veka, kada su nastajali modernizam, kubizam i nove umetničke avangarde.Posetite nas na izvoliteusalon.com i prijavite se na newsletter!Ukoliko vam se dopada šta radimo, možete postati deo zajednice i pogledati dodatne epizode na našem Patreon kanalu, na kom možete predložiti teme za naredne epizode: 🔗 https://www.patreon.com/c/Izvoliteusalonu

U novoj epizodi podkasta Izvolite u salon razgovaramo sa Ivanom Ivković, jednom od najznačajnijih savremenih umetnica sa naših prostora, čiji radovi istražuju teme tela, identiteta, moći, ranjivosti i kolektivnog iskustva.

Kako nastaje umetničko delo koje koristi ljudsko telo kao svoj osnovni medij? Zašto se u njenom radu tako često pojavljuje muško telo? Da li umetnost danas još uvek može da menja društvo ili samo odražava njegove protivrečnosti?

Kroz razgovor otvaramo pitanja odnosa između pojedinca i kolektiva, umetnosti i politike, privatnog iskustva i javnog prostora. Govorimo o poverenju, emocijama, savremenom performansu, ali i o tome kako nastaju radovi koji publiku istovremeno privlače i uznemiravaju.

Ovo je razgovor o umetnosti, ali i o čoveku, njegovim slabostima, strahovima i potrebi da bude viđen.

Ivana Ivkoivć je magistrirala crtanje i doktorirala performans na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu. Međunarodno priznanje stekla je istraživanjima u oblasti delegiranog performansa, kroz koja kritički preispituje dekonstrukciju i rekonstrukciju rodnih uloga iz perspektive biopolitike, političke etike i simboličkih refleksija ženskog pogleda.

Njen rad istražuje identitet, rodna iskustva i stereotipe nametnutih društvenih uloga, uvodeći nago ili polunago (kolektivno) muško telo kao performativni medij. Ove pažljivo režirane scene odlikuju se posebnom senzibilnošću i senzualnošću, osvetljavajući predrasude, uverenja i složene odnose između pojedinca i društveno-političkog okruženja.

Kroz svoje projekte bavi se dekonstrukcijom izložbenog narativa u kontekstu angažovane, promenljive i procesualne savremene umetničke prakse. Ivković povezuje jezik likovne umetnosti sa pozorištem i kulturom masovnih medija, razvijajući postmedijsku odnosno hibridnu praksu koja otvara tradicionalno okulocentrični koncept umetnosti prema imerzivnim sadržajima, taktilnim, zvučnim i telesnim iskustvima.

Njene izložbe i site-specific instalacije stvaraju prostore nestabilnih čulnih doživljaja i formiraju hiperdinamične sisteme koji povezuju lične i kolektivne dimenzije, istražujući identitet pojedinca unutar šire sociokulturne matrice. Crtež ostaje jedan od temelja njenog umetničkog rada, kroz koji istražuje njegove tehničke, izražajne i konceptualne mogućnosti. Njeni radovi obrađuju teme koje se kreću od intimnih ličnih promišljanja do globalnih društveno-političkih fenomena, oblikovanih njenim nomadskim načinom života i čestim putovanjima.

Svoja dela izlagala je u saradnji sa brojnim institucijama, među kojima su Humboldt Forum u Berlinu, Institut für Auslandsbeziehungen (ifa) u Štutgartu, muzeji savremene umetnosti u Atini, Beogradu, Novom Sadu, Sarajevu i Nikoziji, Hošek Contemporary u Berlinu, Gete institut, galerija EIKON Schauraum u okviru MuseumsQuartier-a u Beču, Muzeji i galerije Podgorice, Narodni muzej Crne Gore, Kibla Portal u Mariboru, Eugster II Belgrade, Nova galerija vizuelnih umetnosti (NGVU), Residency Unlimited u Njujorku, Oktobarski salon i Kulturni centar Beograda. Dobitnica je brojnih stipendija i nagrada, a njeni radovi nalaze se u uglednim kolekcijama kao što su Muzej savremene umetnosti u Beogradu, kolekcija ifa u Berlinu i Štutgartu, kolekcija Oktobarskog salona u Beogradu, Wiener Städtische umetnička kolekcija u Beču, Telenor kolekcija u Beogradu, Muzej grada Beograda i Savremena galerija Subotica.

Ivana Ivković je takođe koautorka i kustoskinja projekta ARTiculation, serije site-specific izložbi koje imaju za cilj mapiranje i vizualizaciju osetljivih društvenih tema kroz savremene umetničke prakse u zapostavljenim i društveno referentnim prostorima.

* Zahvaljujemo se umetnici na ustupljenom vizuelnom materijalu i reprodukcijama radova

Da li automobili mogu biti umetnost? U novoj epizodi podcasta „Izvolite u salon“ razgovaramo o fascinaciji automobilima kroz istoriju umetnosti, od futurista koji su slavili brzinu i mašine kao novu religiju modernog doba, preko glamurozne estetike Tamare de Lempicke, pa sve do savremenih umetnika poput Ervina Vurma, Mrđana Bajića i Endija Vorhola koji automobil koriste kao simbol moći, identiteta, kapitalizma, destrukcije i društvenih promena.

Posebno mesto zauzima i čuvena BMW Art Collection, projekat koji je spojio vrhunski dizajn, trke i savremenu umetnost. Kroz ovu epizodu istražujemo zašto su kola mnogo više od prevoznog sredstva, kako su postala opsesija, statusni simbol, fetiš i ogledalo epohe u kojoj živimo.

Ovo je priča o brzini, luksuzu, nostalgiji i sudaru umetnosti sa modernim svetom.

Posetite nas na izvoliteusalon.com i prijavite se na newsletter!Ukoliko vam se dopada šta radimo, možete postati deo zajednice i pogledati dodatne epizode na našem Patreon kanalu, na kom možete predložiti teme za naredne epizode: 🔗 https://www.patreon.com/c/Izvoliteusalonu

U novoj epizodi podkasta „Izvolite u salon” govorimo o Pop artu, umetničkom pokretu koji je promenio način na koji posmatramo slike, reklame, slavne ličnosti i samu ideju umetnosti. Kako su stripovi, bilbordi, televizija i proizvodi iz supermarketa postali deo galerijskog prostora? Da li je Pop art bio slavljenje potrošačkog društva ili njegova ironijska kritika? I zbog čega danas živimo u svetu koji vizuelno izgleda upravo onako kako su ga zamislili umetnici šezdesetih godina?Kroz priču o autorima kao što su Endi Vorhol, Roj Lihtenštajn i Ričard Hamilton, pokušavamo da razumemo kako je nastao jedan od najuticajnijih pravaca moderne umetnosti i zašto njegov uticaj danas osećamo svuda, od Instagrama, preko reklama , pa sve do muzike, mode i savremenog dizajna.U razgovoru se dotičemo i opsesije slavom, masovne reprodukcije slika, odnosa između „visoke” umetnosti i popularne kulture, ali i pitanja da li je Pop art možda prvi umetnički pravac koji je zaista predvideo svet društvenih mreža i neprekidne proizvodnje vizuelnih sadržaja.Ako vas zanimaju umetnost, istorija kulture i priče koje stoje iza slika koje su oblikovale savremeni svet, dobrodošli u salon.Posetite nas na izvoliteusalon.com i prijavite se na newsletter!Ukoliko vam se dopada šta radimo, možete postati deo zajednice i pogledati dodatne epizode na našem Patreon kanalu, na kom možete predložiti teme za naredne epizode: 🔗 https://www.patreon.com/c/Izvoliteusalonu

Sa umetnikom Selmanom Trtovcem govorimo o jednom od najznačajnijih fenomena iz umetničke istorije socijalističke Jugoslavije. Tokom sedamdesetih godina prošlog veka, zahvaljujući kustoskinji Biljani Tomić, koja je vodila radionice u SKC-u, uspostavljena je saradnja sa jednom od najznačajnijih institucija savremene umetnosti u Evropi, čuvenom dizeldorfskom akademijom.

Na čelu sa proslavljenim Jozefom Bojsom, ova institucija se etablirala kao jedna od vodećih ustanova za razvoj savremene umetnosti, a generacije umetnika sa ovih prostora su, po uzoru na velikane sa početka veka, odlazili u Dizeldorf da tamo predstave svoju umetnost, uspostavljaju saradnju i školuju se.

Počev od čuvene generacije Marine Abramović, Raše Todosijevića, Ere Milivojevića, Neše Paripovića i drugih, mladi umetnici iz svih delova Jugoslavije boravili su u Nemačkoj i po povratku formirali scenu koja je kao nikad u istoriji ovih prostora stvarala umetnost koja je išla u korak sa najsavremenijim umetničkim tendencijama.

Jedan od poslednjih jugoslovenskih đaka je i naš sagovornik Selman Trtovac, koji se usavršavao u klasi nedavno preminulog Klausa Rinkea, sarađivao iprijateljevao sa utemeljivačem italijanskog pokreta Arte povera, Janisom Kunelisom, i po uzoru na naše slavne pretke doneo metodologiju umetničke prakse u natrag u Beograd.

* Veliku zahvalnost dugujemo Selmanu Trtovcu, ne samo na inspirativnom na razgovoru, već i na ustupanju do sada neobjavljene fotografske dokumentacije o saradnji sa Dizeldorfskom akademijom, kao i na ustupanju prava za objavljivanje fotografija iz arhive velikog Klausa Rinkea, koje je Selman sačuvao uz dozvolu umetnika i njegove porodice.

U ovoj epizodi podkasta Izvolite u salon istražujemo jedan od najdugotrajnijih i najsloženijih motiva u istoriji umetnosti lik Svetog Đorđa. Od ranohrišćanskih predstava do savremenih reinterpretacija, Sveti Đorđe se neprestano pojavljuje kao figura borbe, žrtve i transformacije.Polazimo od legende o ubistvu aždaje, i anliziramo slojeve ovog mita u čijoj suštini stoje odnos čoveka i zla, prirode i herojstva, kao i simbolika tela u pokretu. Kroz dela umetnika poput Paula Učela, Rafaela, Ticijana, pa sve do savremenih autora kao što je Saldvador Dali, pratimo kako se ovaj motiv menja.Ova epizoda ne bavi se samo istorijom umetnosti, već i pitanjem zašto nas slika Svetog Đorđa i danas opseda. Da li je aždaja spoljašnji neprijatelj ili unutrašnja borba koju svako od nas vodi?

Posetite nas na izvoliteusalon.com i prijavite se na newsletter!

Ukoliko vam se dopada šta radimo, možete postati deo zajednice i pogledati dodatne epizode na našem Patreon kanalu, na kom možete predložiti teme za naredne epizode: https://www.patreon.com/c/Izvoliteusalonu

Ivan Šuković je umetnik koji se bavi fenomenom prošlosti, nostalgije, samoće i predelima koji u njemu izazivaju ova osećanja. Ivan kroz umetnost pokušava da pronađe odgovor na pitanje "kako živeti empatično i s poštovanjem u ovom pretećem, čak i perverznom vremenu, vremenu izgubljene bliskosti?"

Njegovo polje interesovanja obuhvata upotrebu arhivske građe i porodične dokumentacije, kao i mapiranje i topografiju predela koji su usko povezani sa ličnom i porodičnom istorijom. U okviru svoje interdisciplinarne prakse, Šuković realizuje projekte koji povezuju umetnost i nauku kroz saradnju sa relevantnim naučnim institucijama. Ove aktivnosti sprovodi kao umetnički direktor Re:People – Centra za društvo i tehnologiju iz Beograda, u okviru čijeg programa razvija projekte na preseku umetničkog istraživanja i naučnih metodologija. Plod ovih saradnji predstavljaju značajne inovacije u dobijanju bio-pigmenata i pametnih tekstila.

Ivan Šuković je vizuelni umetnik čija praksa obuhvata multimedijalnu umetnost, arhivsko istraživanje i site-specific instalacije. Sarađujući sa naučnim institutima, razvija projekte koji funkcionišu kao interdisciplinarne platforme, povezujući umetničko istraživanje i naučnu metodologiju. Doktorirao je na Univerzitetu umetnosti u Beogradu (Departman za Višemedijsku umetnost, 2019), a poseduje i master diplomu iz digitalne umetnosti i novih medija, kao i osnovne studije književnosti na Univerzitetu Crne Gore.

Šuković je predstavljao Crnu Goru na 59. Međunarodnoj izložbi umetnosti – Venecijanskom bijenalu (2022) i na 19. Međunarodnoj izložbi arhitekture – Venecijanskom bijenalu (2025). Njegovi radovi izlagani su na brojnim samostalnim i grupnim izložbama širom Evrope i Zapadnog Balkana. Učestvovao je u međunarodnim rezidencijalnim i profesionalnim programima u Španiji, Nemačkoj, Norveškoj i Italiji.

Njegova praksa nagrađivana je više puta, a njegovi radovi nalaze se u javnim muzejskim kolekcijama i privatnim zbirkama.

Zahvaljujemo se umetniku za ustupljene reprodukcije radova koji su prikazani.

Posetite nas na izvoliteusalon.com i prijavite se na newsletter!

Ukoliko vam se dopada šta radimo, možete postati deo zajednice i pogledati dodatne epizode na našem Patreon kanalu, na kom možete predložiti teme za naredne epizode:

https://www.patreon.com/c/Izvoliteusalonu

Kada je Rafaelo počeo da radi Atinsku škole, verovatno nije ni mogao da sluti da će stvoriti, ne samo remek-delo renesanse, nego i filozofsku mapu zapadne misli.

Jedna od najpoznatijih slika u istoriji smeštena je u ličnim odajama pape Julija II i okuplja najveće umove antičkog sveta: od Platona i Aristotela, preko Pitagore i Sokrata, pa do Euklida i Zaratustre.

U mnoštvu likova Rafaelo je utkao lica svojih slavnih savremenika - Leonarda da Vinčija, Bramantea, Mikelanđela ali i svoj autoportret.

Govorimo o tome kako Rafaelo spaja arhitekturu, perspektivu i simboliku u jednu savršeno izbalansiranu kompoziciju, koja ne samo da slavi znanje, već ga i dramatizuje.

Ko su stvarni modeli iza filozofa?

Ova epizoda nije samo analiza slike, već i razgovor o ideji znanja kao zajedničkog prostora, o napetosti između racionalnog i idealnog, o umetnosti kao mestu susreta epoha.

Posetite nas na izvoliteusalon.com i prijavite se na newsletter!

Ukoliko vam se dopada šta radimo, možete postati deo zajednice i pogledati dodatne epizode na našem Patreon kanalu, na kom možete predložiti teme za naredne epizode: https://www.patreon.com/c/Izvoliteusalonu

Kada je naslikao sahranu u rodnom mestu, Gustav Kurbe je započeo revoluciju u toma šta se može naći na jednoj slici. Do tada se očekivalo da platna opisuju teme iz antike i biblije, poput Tajne večere ili Parisovog suda, da se slike rade po unapred određenim standardima i da se nikako ne slika stvaran svet oko sebe. Grupa mladih ljudi je 1874. godine u Parizu otvorila izložbu upravo takvih slika, kršeći gotovo sve dotadašnje norme. Njihov ideal je bio da predstave stvarnost onakvom kako je oni doživljavaju, često u trenutku, dok se šetaju prirodom, sede u kafani ili posmatraju novorođenče. Taj utisak svakodnevice jedan kritičar je nazvao impresijom, pozivajući se na sliku Kloda Monea, a grupu ovih ljudi kojima su pripadali i Edgar Dega, Ogist Renoar, Kamij Pisaro, Berta Moriso i drugi nazvao Impresionistima. Tako je počela revolucija u slici i oslobađanje od strogih normi koje kao stav traje do danas. U ovoj epizodi podkasta Izvolite u salon govorimo o jednom od najvažnijih umetničkih pokreta koji danas uzimamo zdravo za gotovo, o tome zašto Eduar Mane nije želeo da bude deo impresionističkog pokreta, kako su na njih uticali Emil Zola i Šarl Bodler i zbog čega impresionizam predstavlja revoluciju koja traje. Posetite nas na izvoliteusalon.com i prijavite se na newsletter!Ukoliko vam se dopada šta radimo, možete postati deo zajednice i pogledati dodatne epizode na našem Patreon kanalu, na kom možete predložiti teme za naredne epizode: 🔗 https://www.patreon.com/c/Izvoliteusalonu

Razapinjanje Hrista trebalo je da bude surovi čin poniženja, ali je vremenom krst postao univerzalni simbol hrišćanske poruke ljubavi i žrtve za druge. Kako je predstava raspeća, od jednog omalovažavajućeg grafita u starom Rimu, postala sveprisutna slika mučeništva? Zbog čega je trebalo da prođe više od 400 godina da bi se ova predstava pojavila u hrišćanskoj umetnosti i kako se nakon toga razvijala kroz sliku i skulpturu? U ovoj epizodi podkasta Izvolite u salon govorimo o plejadi umetnika čije predstave Raspeća danas krase svaki pregled istorije umetnosti: Đoto, Mazačo, Mantenja, Mikelanđelo, Donatelo, Velaskez, Grinevald i El Greko, smao su. neki od majstora kroz čije radove pratimo kompoziciju ove predstave i njenu evoluciju. Kako su od kamerne scene, kojoj su prema Jevanđeljima prisustvovali Bogorodica i sv. Jovan, nastali prizori sa mnoštvom figura i likova koji čak nisu bili ni savremenici ovog stravičnog čina, saznajte u novoj epizodi. Izvolite u salon.Posetite nas na izvoliteusalon.com i prijavite se na newsletter!Ukoliko vam se dopada šta radimo, možete postati deo zajednice i pogledati dodatne epizode na našem Patreon kanalu, na kom možete predložiti teme za naredne epizode: 🔗 https://www.patreon.com/c/Izvoliteusalonu

Posetite nas na izvoliteusalon.com i prijavite se na newsletter!Velika nam je čast što smo sa kustosom Narodnog muzeja u Beogradu, Petrom Petrovićem, razgovorali o životu i delu velikog srpskog slikara Paje Jovanovića, jednog od najznačajnijih predstavnika akademskog realizma u srpskoj umetnosti. Analiziramo njegove najpoznatije istorijske kompozicije, orijentalne scene i portrete bečke aristokratije, kao i način na koji je spojio akademsko slikarstvo, istorijske teme i tržište umetnosti kraja 19. i početka 20. veka. Posebno se osvrćemo na slike poput "Mačevanja", "Seobe Srba, "Borbe petlova",ali i portreta iz bečkog perioda, kao i na njegovu ulogu u formiranju vizuelnog identiteta srpske istorije.Ova epizoda je namenjena svima koje zanima istorija umetnosti, srpsko slikarstvo, akademski realizam, orijentalizam i kulturna istorija Balkana.

Petar Petrović je rođen 1971. godine u Ćupriji. Završio je istoriju umetnosti na Filozofskom fakultetu u Beogradu 1997. Od 1998. radi u Narodnom muzeju u Beogradu, gde je muzejski savetnik i kustos Zbirke srpskog slikarstva 18. i 19. veka. Piše studije, kritike i članke o umetnosti 19. i 20. veka.

Ovim putem se zahvaljujemo gospodinu Petroviću na izdvojenom vremenu i sjajnom razgovoru.Ukoliko vam se dopada šta radimo, možete postati deo zajednice i pogledati dodatne epizode na našem Patreon kanalu, na kom možete predložiti teme za naredne epizode: 🔗 https://www.patreon.com/c/Izvoliteusalonu

Posetite nas na izvoliteusalon.com i prijavite se na newsletter!U ovoj epizodi govorimo o Crnim slikama Fransiska Goje, ciklusu murala koje je slikar naslikao u poznoj starosti na zidovima svoje kuće, čuvene "kuče gluvog čoveka", između 1819. i 1823. godine. Ove slike, među kojima je i čuveni „Saturn koji proždire svoje dete“, predstavljaju mračnu viziju sveta, nastalu u periodu Gojine bolesti i razočaranja u društvo nakon Napoleonovih ratova i inkvizicije.Analiziramo simboliku, istorijski kontekst, psihološko stanje umetnika i zašto ove slike i danas deluju toliko uznemirujuće i moderno.

Ukoliko vam se dopada šta radimo, možete postati deo zajednice i pogledati dodatne epizode na našem Patreon kanalu, na kom možete predložiti teme za naredne epizode: 🔗 https://www.patreon.com/c/Izvoliteusalonu

U ovoj epizodi ulazimo u svet Endija Vorhola, umetnika koji je izbrisao granicu između umetnosti i potrošačke kulture. Kako su konzerve supe i lice Merilin Monro postali simboli jedne epohe? Da li je Vorhol bio genije ili samo precizno ogledalo društva u kojem je živeo? Govorimo o nastanku Pop arta i vremenu koje ga je oblikovalo, o Vorholovoj fascinaciji slavom, novcem i masovnom proizvodnjom, kao i o njegovoj specifičnoj ironiji i distanci prema svetu koji je istovremeno kritikovao i slavio. Osvrćemo se i na čuvenu Fabriku i ljude koji su je činili, ali i na uticaj koji Vorhol i danas ima na savremenu umetnost, dizajn i način na koji razmišljamo o brendovima. Ako vas zanima kako je umetnost postala deo popularne kulture i kako je jedan umetnik uspeo da redefiniše njene granice, ovo je epizoda za vas.Ukoliko vam se dopada šta radimo, možete postati deo zajednice i pogledati dodatne epizode na našem Patreon kanalu, na kom možete predložiti teme za naredne epizode: 🔗 https://www.patreon.com/c/Izvoliteusalonu

U ovoj epizodi vam otkrivamo kako su prizori sa jelom i pićem oblikovali umetnost od ranog hrišćnastva, preko boemskog Pariza pa do istaknutihsavremenih svaralaca.

Saznaćete gde je nastao prvi restoran, kako je dobio ime i zbog čega su beogradskevlasti zabranile otvaranje kafana 1911. godine.

Od vizantijskih mozaika, Karavađa, Ticijana, Mane i Van Goga, gestikulacija tokom jela i pića bila je predmet najvećih svetskih majstora, dok su Nadežda Petrović, Đura Jakšić i Stevan Aleksić iz srpskih kafana crpeli inspiraciju za dela koja do danas predstavljaju najviši kreativni izraz našeg naroda.

Ukoliko vam se dopada šta radimo, možete postati deo zajednice i pogledati dodatne epizode na našem Patreon kanalu, na kom možete predložiti teme za naredne epizode: 🔗 https://www.patreon.com/c/Izvoliteusalonu

Kako je vajar koji je tri puta odbijen na Akademiji postao otac moderne skulpture?

Zašto su njegove figure delovale „previše stvarno“ i zbog čega su izazivale skandal?

Analiziramo njegova najpoznatija dela i govorimo o telu kao izrazu unutrašnjeg konflikta, o napetim mišićima koji postaju psihologija, o fragmentu kao modernoj formi.

Kako je Roden razbio akademske kanone 19. veka?

Kakav je bio njegov odnos sa učenicom i ljubavnicom Kamil Klodel?

I zašto se njegova dela danas smatraju prekretnicom između klasične i moderne umetnosti?

U epizodi otkrivamo:

Zašto je realizam u skulpturi bio revolucionaran

Kako je nastao „Mislilac“ i šta zapravo predstavlja

Zašto su „Vrata pakla“ bila njegov životni projekat

Kako je Roden otvorio put modernizmu 20. veka

Ukoliko vam se dopada šta radimo, možete postati deo zajednice i pogledati dodatne epizode na našem Patreon kanalu, na kom možete predložiti teme za naredne epizode: 🔗 https://www.patreon.com/c/Izvoliteusalonu

Nemanja Nikolić je umetnik koji se podjednako izražava u crtežu, slici i animaciji. Njegova umetnička praksa može se podeliti na dva segmenta: on paralelno stvara slike u stilu geometrijske apstrakcije i figurativne crtane video animacije. Još od svojih prvih video animacija, polazišna tačka Nemanjinih crteža je aproprijacija filmskih kadrova iz kinematografskih ostvarenja sredine 20. veka, kao što su film noar, opus Alfreda Hičkoka i naučna fantastika. Nemanja u svom radu preuzete scene iseca, prespaja i rekontekstualizuje stvarajući nove narative koji su praćeni namenski komponovanom filmskom muzikom, a uz same animacije uvek izlaže i crteže od kojih su one nastale. Iako su njegove rane animacije bile bez pozadine, on ih kasnije uvodi tako što crtež po crtež stvara kadrove na različitim štampanim izdanjima. Od rada „Panic Book” (2015), preko „Uncontained Images” (2017–18) do monumentalnog „The Plot” (2017–21), podlogu crteža su činile knjige, mape, enciklopedije, koje su izdavane u vreme SFRJ.Tokom pandemije nastaje serija "Psihopolitika" u kojoj umetnik sukobljava kadrove iz "Zone sumraka" sa naslovnim stranama najstarijeg dnevnog lista na Balkanu, otvarajući pitanje istine i njene "delotvorne" snage u onom smislu o kom je tako slikovito pisao Nikolo Makijaveli.Poslednji ciklus pod nazivm "Povratak crnog kvadrata" kroz animirani crtež uvodi čuveni Maljevičev crni kvadrat kao element drugosti i inkorporira ga u kadrove hladnoratovske holivudske produkcije, čime problematizuje upotrebu straha i kontrole medijskih narativa, na simboličkom i geometrijskom nivou dovodeći maljevičevski kvadrat u sukob sa sferom (u habermasovskom smislu).Nemanja Nikolić (1987) je diplomirao 2010. godine na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu, na odseku slikarstvo, gde je 2019. godine završio i doktorske umetničke studije. Radi kao vanredni profesor na istom fakultetu i jedan je od inicijatora Umetničkog prostora U10, nezavisne umetničke platforme za podršku mladim savremenim umetnicima. Od 2010. godine imao je samostalne izložbe u Likovnoj galeriji Kulturnog centra Beograda, galeriji Dix9 Hélène Lacharmoise u Parizu, Muzeju savremene umjetnosti Crne Gore u Podgorici, ERD galeriji u Seulu, galeriji Rima u Beogradu i Kragujevcu, B2 galeriji u Beogradu, Umetničkom prostoru U10, itd. Učestvovao je i na brojnim grupnim izložbama, između ostalog u Caixa Forumu u Madridu i Barseloni, Kunsthal KadE u Amersfortu, Künstlerhausu u Beču, na 56, 57. i 60. Oktobarskom salonu u Beogradu, 20. Bijenalu u Pančevu, Francuskoj kinoteci u Parizu i dr.Dobitnik je više nagrada, među kojima su Specijalna nagrada 60. Oktobarskog salona za grupni projekat Prostori za umetnike (2024), Nagrada za crtež Udruženja likovnih umetnika Srbije (2021), kao i Nagrada za crtež Fondacije Vladimira Veličkovića (2011). Radovi Nemanje Nikolića nalaze se u brojnim privatnim i javnim kolekcijama kao što su ABN AMRO kolekcija (Amsterdam), Lucas Museum of Narrative Art (Los Anđeles), WAP Foundation (Seul), Ekard Collection (Hag), JMS Collection (Pariz), Kolekcija Oktobarskog salona (Beograd), Wiener Städtische Collection i Telenor Collection (Beograd).Zahvaljujemo se Nemanji Nikoliću na ustupanju reprodukcija radova za potrebe ove epizode. Sva prava pripadaju umetniku i njegova su intelektualna svojina.Ukoliko vam se dopada šta radimo, možete postati deo zajednice i pogledati dodatne epizode na našem Patreon kanalu, na kom možete predložiti teme za naredne epizode: 🔗 https://www.patreon.com/c/Izvoliteusalonu

„Ako ti fotografije nisu dobre, nisi dovoljno blizu“. U ovoj epizodi analiziramo život i delo jednog od najuticajnijih fotografa u istoriji ratne fotografije. Od Španskog građanskog rata do iskrcavanja na Dan D u Normandiji 1944. godine,

Robert Kapa je bio tamo gde je istorija nastajala, često na korak od metaka i eksplozija.

Ko je zaista bio Robert Kapa? Ratni fotograf, mit 20. veka, avanturista ili čovek koji je živeo opasnije nego što je svet mogao da podnese?

Poseban fokus stavljamo na njegove fotografije sa Dana D, objavljene u magazinu Life, koje su postale simbol haosa, pokreta i nesigurnosti modernog rata, kao i na čuvenu fotografiju „Pali vojnik“ iz Španskog građanskog rata koja je otvorila debatu o istini, inscenaciji i granicama dokumenta.

Govorimo o ljubavi i profesionalnom partnerstvu sa Gerdom Taro, prvom ratnom fotografkinjom koja je poginula na frontu i čija je smrt duboko obeležila Kapin život.

O prijateljstvu sa Ernestom Hemingvejem, sa kojim je delio iskustvo rata, opasnosti i razumevanje hrabrosti kao egzistencijalnog izbora, ali i o ljubavi sa Ingrid Bergman, i kako je Hičkok zaštitio njihovu privatnost.

Robert Kapa je bio i osnivač agencije Magnum Photos, revolucionarnog kolektiva koji je promenio položaj fotografa u medijima i omogućio autorima veću kontrolu nad sopstvenim radom. Kapa nije bio samo svedok istorije, već jedan od ljudi koji su redefinisali način na koji je posmatramo.

Da li je Robert Kapa dokumentovao rat ili je stvorio novu estetiku rizika? Da li je bio posmatrač ili učesnik? I koliko košta život proveden na korak od smrti?

Ako vas zanima istorija fotografije, ratna fotografija, Dan D, Magnum Photos i umetnici koji su pomerali granice između života i umetnosti, ova epizoda donosi detaljnu analizu jednog od najuzbudljivijih biografskih narativa 20. veka.

Ukoliko vam se dopada šta radimo, možete postati deo zajednice i pogledati dodatne epizode na našem Patreon kanalu, na kom možete predložiti teme za naredne epizode:

🔗 https://www.patreon.com/c/Izvoliteusalonu

Edvard Hoper je jedan od najvažnijih američkih slikara 20. veka, koji je inspirisao generacije slikara, ali i druge umetnike poput Alfreda Hičkoka, Dejvida Linča, Vima Vendersa i Toma Vejtsa. Govorimo o njegovom umetničkom razvoju, najpoznatijim slikama i analiziramo kako je uspeo da dočara atmosferu samoće, urbanu melanholiju i aemričku otuđenost. Ko je bio Edward Hopper i kako je postao simbol američkog modernizma? Govorimo o njegovim najpoznatijim delima kao što su Nighthawks, New York Movie, Automat, Gas i drugim slikama koje su oblikovale vizuelni identitet nekoliko generacija. Analiziramo njegov stil, upotrebu svetla i senke, kompoziciju, arhitekturu, kao i psihologiju prostora u njegovom slikarstvu.Zašto su Hopperove slike i danas relevantne? Da li je Edward Hopper slikao samo usamljenost ili dublju egzistencijalnu napetost modernog života?Ukoliko vam se dopada šta radimo, možete postati deo zajednice i pogledati dodatne epizode na našem Patreon kanalu, na kom možete predložiti teme za naredne epizode: 🔗 https://www.patreon.com/c/Izvoliteusalonu

Šta zapravo znači „Vrt zemaljskih uživanja“ Jeronimusa Boša?Da li je ova čuvena slika prikaz greha, pakla i kazne, ili složena vizuelna šifra srednjovekovnog sveta?U ovoj epizodi analiziramo „Vrt zemaljskih uživanja“ Jeronimusa Boša i pokušavamo da odgovorimo na pitanje: kako se čita Boš?Kroz detaljnu analizu simbola, figura, životinja i neobičnih prizora, ulazimo u šifrovani svet jednog od najzagonetnijih slikara zapadne umetnosti. U epizodi saznaj:kako su srednjovekovni gledaoci razumeli Bošove slikešta znače fantastična bića, gole figure i bizarne sceneda li je Boš bio moralista, heretik ili vizuelni filozofzašto je „Vrt zemaljskih uživanja“ i danas jedna od najtumačenijih slika u istoriji umetnostiOva epizoda je namenjena svima koje onima koje zanimaju istorija umetnosti, simbolika, srednji vek, renesansa, pakao u umetnosti, vizuelne šifre i čitanje slika.Jeronimus Boš nije slikar koga gledamo, već umetnik koji zahteva da ga čitamo.

Milena Pavlović Barili je bila rastrzana između Evrope i Amerike, slikarstva i poezije, modernizma i mita.

Podjednako dobra kao slikarka, pesnikinja i modna ilustratorka časopisa Vogue i Harper's Bazaar, Milena je svoju umetnost stvarala na raskršću kultura i identiteta.

Nakon tragične smrti iza nje je ostao zadivljujući opus koji je smešta u društvo najznačajnijih umetnica i umetnika u našoj istoriji.

Od rodnog Požarevca, preko Rima, Pariza, Londona, pa sve do Njujorka, Milenina umetnost je istovremeno bila intimna i simbolička, krhka i uznemirujuća, pa je Milena u istoriju otišla kao jedna od najintrigantnijih umetnica 20. veka.

Govorimo o njenom slavnom poreklu i porodici, odnosu sa raditeljima i stalnoj nostalgiji;

O tome da li njeno slikarstvo pripada nadrealizmu ili je pak u pitanju vešto poigravanje sa žanrom i pokušavamo da naslutimo visine visine dosegla da nije tragično nastradala u trenutku kada se od nje očekivalo najviše.

Ovo nije klasična biografija, već pokušaj da se razume umetnica koja kao da se celog života vodila onom rečenicom MIloša Crnjanskog da nema smrti, već samo seoba.

Ukoliko vam se dopada šta radimo, možete postati deo zajednice i pogledati ekskluzivne epizode na našem Patreon kanalu na kom možete predložiti teme za naredne epizode:

🔗 https://www.patreon.com/c/Izvoliteusalonu

Sava Šumanović jedan je od najznačajnijih slikara srpske moderne i jedan od najtragičnijih umetnika jugoslovenske umetnosti 20. veka. U ovoj epizodi podkasta se bavimo se njegovim životom, umetničkim razvojem i razvojem njegovog slikarstva, počev od školovanja u Zagrebu, preko tri odlaska u Pariz i konačnog povratka u Šid u kom je odrastao.

Za to vreme suočio se sa osporavanjem, slavom, pritiscima francuskih vlasti i teškim mentalnim oboljenjem koje je decenijama nakon njegovog ubistva bilo nepoznanica.

Analiziramo Šumanovićevo slikarstvo kroz ključne faze: njegov odnos prema kubizmu, opsesiju čistom formom, ljubav prema aktu i pejzažima i evoluciji koja je doprinela da možda najbolje od njegovog slikarstva nagovesti tek pred svoj tragični kraj.

Epizoda se bavi i istorijskim kontekstom: političkom i kulturnom klimom Kraljevine Jugoslavije, kao i tragičnim okolnostima Šumanovićeve smrti 1942. godine.

Umesto mitologizacije, pokušavamo da razumemo Šumanovića kao umetnika, dendija i čoveka koji je umnogome bio ispred svog vremena.

U ovoj epizodi podkasta Izvolite u salon razgovaramo sa Marinom Marković, savremenom vizuelnom umetnicom čiji se radovi kreću između instalacije, performansa i istraživanja tela, prostora i rodnih politika.Razgovaramo o tome zašto je ovladavanje sopstvenim telom jedan od ključnih postupaka za odmicanje od korpo-realnosti i kako je žensko telo postalo teren za borbu protiv patrijarhata. Sa Marinom govoirmo o njenoj umetnosti koja proizilazi iz: trauma ženskog odrastanja u patrijarhatupritiska najužeg kruga porodice da se "ostvari kao majka"kože, kao graničnog organa između sopstvenog tela i korporativnog kapitalaGovorimo o tome zašto Marininu umetnost najbolje opisuje rečenica teoretičarke Marije Ratković da„nema relanosti sem korpro-realnosti, budući da je žensko telo prag na kom se priroda i nauka suprotstavljaju kulturi i politici." Marina Marković je rođena u Beogradu 1983. godine. Diplomirala je na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu. Trenutno pohađa doktorske studije Novih medija na Univerzitetu u Beogradu. Od 2006. godine izlagala je na raznim festivalima, sajmovima umetnosti, grupnim i samostalnim izložbama širom Srbije, Sjedinjenih Država, Velike Britanije, Japana, Italije, Meksika i šire. Marković je učestvovala u programima umetničke rezidencije u okviru ISCP-a (Međunarodni studio i kuratorski program) u Njujorku i Q21 MuseumsQuartier-a u Beču. Dobitnica je nagrade "Dimitrije Bašičević Mangelos" za 2011. godinu, kao i nagrade za crtež "Vladimir Veličković" za 2021. godinu. Njeni radovi se nalaze u raznim privatnim i javnim umetničkim kolekcijama širom sveta.Godine 2022, njen rad je dodat u Sekundarnu arhivu, platformu za žene umetnice iz Centralne i Istočne Evrope (https://secondaryarchive.org/artists/marina-markovic/) i izložen je na Manifesti 14. Suosnivačica je Naked Art Residency, međunarodnog programa umetničke rezidencije u Goloj Glavi, Srbija, i gostujuća profesorka na Univerzitetu RUFA u Rimu, Italija. Ukoliko vam se dopada šta radimo, možete postati deo zajednice i pogledati ekskluzivne epizode na našem Patreon kanalu na kom možete predložiti teme za naredne epizode: 🔗 https://www.patreon.com/c/IzvoliteusalonuPogledajte ostale epizode iz našeg serijala o savremenoj umetnosti: https://www.youtube.com/watch?v=2B_T7-FQxds&list=PLknev6LgFE3dxEnNCCfVFZCaUZ4PmxMMa*Zahvaljujemo se Marini Marković na ustupljenom vizuelnom materijalu. Sva prava pripadaju umetnici.

U ovoj epizodi bavimo se razvojem i formiranjem predstave Hrista u umetnosti: od prvih, skrivenih simbola ranog hrišćanstva do monumentalne figure Hrista Pantokratora.Da li ste znali da je prva predstava Hrista ikada zaprao grafit?Zašto prvi hrišćani nisu prikazivali Hrista kao čoveka?Kako su krst, riba, paun i rotas-kvadrat nosili značenja koja su zamenjivala sliku?Kada se pojavljuje lik mladog Hrista — pastira, učitelja, dečaka?I kako dolazimo do moćne, frontalne figure Pantokratora koja i danas oblikuje naše razumevanje svetog?Kroz umetnost ranog hrišćanstva i srednjeg veka pratimo kako se vizuelna predstava Hrista postepeno gradi, ne samo kao religijska slika, već kao teološka i politička poruka.Ukoliko vam se dopada šta radimo, možete postati deo zajednice i pogledati ekskluzivne epizode na našem Patreon kanalu na kom možete predložiti teme za naredne epizode: 🔗 https://www.patreon.com/c/Izvoliteusalonu

Temu ove epizode su odabrali članovi naše Patreon zajednice, a mi vam je poklanjamo za srećnui 2026.

Razgovaramo o slikarskom geniju Mikelanđela Buonarotija. Iako je istorija umetnosti Mikelanđela najčešće slavila kao vajara i arhitektu, njegovo slikarstvo je ništa manje revolucionarno. Ni pre ni posle Mikelanđela se nije pojavio umetnik koji do te mere nije voleo da slika, da je bio spreman da izazove i diplomatski skandal kako bi izbegao slikarske porudžbine, a koji je istovremeno bio i ostao nedostižni uzor za svakog slikara do današnjih dana. Kroz pažljivo vođenu analizu govorimo o njegovim ključnim delima: od ranog Iskušenja svetog Antonija, preko intimnog Polaganja Hrista u grob i dirljive Mančesterske madone, do vrhunaca ljudskog stvaralaštva – monumentalnih fresaka u Sikstinskoj kapeli i Strašnog suda. U ovoj epizodi otkrivamo kako su lična duhovna borba, politički konteksti, filozofske ideje i rivalastva sa Leonardom, Rafaelom, ali i prezir prema Peruđinu, oblikovali Mikelanđelovu umetnost, ali i zašto je za života zasluženo poneo epitet "božanski" Buanaroti. Pridruživanjem našoj zajednici ne dobijate samo pristup ovoj epizodi, već i priliku da zajedno gradimo jedinstven prostor za razgovor o umetnosti.

Biljana Đurđević jedna je od najistaknutijih savremenih srpskih slikarki. Rođena je u Beogradu 1973. godine, gde živi i radi, zaposlena na Fakultetu likovnih umetnosti kao profesorka na slikarskom odseku. Diplomirala je i magistrirala u klasi profesora Čedomira Vasića na Fakultetu likovnih umetnosti 1997. odnosno 2000. godine. Od 1999. je zaposlena na istom fakultetu, a bila je gostujući predavač na Parsons univerzitetu, The New School, NY, SAD, 2011. i 2012. godine. Izlagala je na brojnim samostalnim i grupnim izložbama u zemlji i inostranstvu, a radovi joj se nalaze u stalnim kolekcijama Muzeja savremene umetnosti Beograd, Essl kolekciji Austrija, Muzeja savremene umetnosti Askons u Švajcarskoj, Muzeju moderne umetnosti u Švedskoj, Kolekciji Podesta u SAD.Umetnička praksa Biljane Đurđević je najviše vezana za medij slikarstva, dok su poslednjih nekoliko godina njena interesovanja usmerena i na video animaciju. U svom opusu neretko se konceptualno poziva na matrice dela i stilova velikih majstora prošlosti, renesanse i baroka, originalno ih interpretirajući i stavljajući ih u službu savremenog trenutka. Njeno slikarstvo je realistično u pristupu, a utisak koji ostavljaju kompozicije graniči se sa osećanjima egzistencijalne ugroženosti, napetosti i straha koji ispunjavaju glavne junake njenih radova, kao i latentne pretnje koja vreba iz nevidljivih uglova slike. Neretko upotrebljavajući alegoriju, ona je svesni kritičar današnjih globalnih tokova društvene i političke moći koji stežu obruč oko pojedinca, čineći njegov život sve skučenijim i komplikovanijim. Do sada je uradila brojne crteže i slike koje svrstava u nekoliko ciklusa (ovde navedeni od najnovijeg predstavljenog u Salonu Muzeja savremene umetnosti u Beogradu u saradnji sa istoričarem umetnosti i kustosom Miroslavom Karićem, do najranijih kojim započinje svoju karijeru): Studija slučaja (2022), Tamna šuma (2011–2012), Oddity (2008), Izgubljeni raj (2005), Hotbed (2009–2010), Živeći u zaboravu (2006), Sedam smrtnih grehova (2004), Stomatološko društvo (1996–1998). Indikativno je da pravi dugu pauzu između poslednjeg ciklusa Studija slučaja i prethodne izložbe koja kombinuje sliku i instalaciju, Tamna šuma, iz 2012. godine za koju je bila nagrađena Politikinom nagradom „Vladislav Ribnikar” za najbolju izložbu te godine, održanu u Legatu Čolaković u Beogradu.Ukoliko vam se dopada šta radimo, možete postati deo zajednice i pogledati ekskluzivne epizode na našem Patreon kanalu na kom možete predložiti teme za naredne epizode: 🔗 https://www.patreon.com/c/Izvoliteusalonu

U drugom delu razgovora o životu Leonarda da Vinčija pratimo period nakon završetka Tajne večere. Za umetnika je ovo period pun previranja, lutanja i remek-dela i u kojem nastaju osmeh Mone Lize i Leonardova najdublja intelektualna i umetnička preispitivanja.

Kroz istorijski i umetnički kontekst, istražujemo:

- šta se dešava nakon pada Sforca i Leonardovog odlaska iz Milana

- njegov povratak u Firencu

- bitku kod Angjjarija i rivalstvo sa mladim Mikelanđelom

rad na Mona Lizi

- Leonardovo preseljenje u Rim i potom u Francusku

- poslednje godine života u službi francuskog kralja

Ovo je priča o umetniku koji nikada nije prestao da istražuje, i o putu koji ga je vodio ka stvaranju najpoznatijeg osmeha u istoriji umetnosti.

Pretplatite se na https://www.patreon.com/c/Izvoliteusalonu za ekskluzivni sadržaj!

Izvolite u salon je emisija o umetnosti iz ugla onih koji stvaraju. Svakog četvrtka u 20h, Dunja Trutin i Luka Tripković sa Fakulteta likovnih umetnosti u Beogradu vode vas kroz biografije, fenomene i zanimljivosti iz istorije umetnosti.

Očekuju vas duboke analize, priče o velikim imenima umetnosti i teme obrađene iz ugla onih koji i sami stvaraju.

Žolt Kovač je rođen u Pančevu 1975. godine. Po svršetku Matematičke gimnazije u Beogradu 1994. godine upisuje Fakultet likovnih umetnosti u Beogradu, odsek slikarstvo, na kom i magistrira 2002. godine. Doktorske studije umetnosti završava 2016. godine na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu. Od 2000. do 2002. godine pohađao Školu za istoriju i teoriju slike pri Centru za savremenu umetnost u Beogradu. Radi kao redovni profesor strukovnih studija u Visokoj školi strukovnih studija Beogradska politehnika. Suosnivač internet magazina za savremenu umetnost Supervizuelna (www.supervizuelna.com). Svira bas gitaru u alternativnoj rok grupi Jarboli. Izlagao je na više od dvadeset saostalnih i na mnogobrojnim grupnim izložbama u zemlji i inostranstvu. Dobitnik je više nagrada: 2014. Nagrada publike 27. Memorijala Nadežde Petrović, Čačak, 2012. Druga nagrada na izložbi “Likovna jesen 2012”, Sombor 2003. Nagrada 36. zimskog salona, galerija “Josip-Bepo Benković”, Herceg Novi, Crna Gora. Godine 2002. dobio je sledeće nagrade:Nagrada 35. zimskog salona, galerija “Josip-Bepo Benković”, Herceg Novi, Crna GoraNagrada na izložbi “OGLEDALO BALKANA: Lice-Identitet”, Narodni muzej, Kralјevo. 1998. Nagrada za mozaik “Napred”. Radovi Žolta Kovača nalaze se u brojnim privatnim i javnim kolekcijama. Živi u Beogradu.

Da li ste znali da u Beogradu možete da vidite Mikelanđelovog Mojsija?

U ovoj epizodi podkasta Izvolite u salon razgovaramo o Vojislavu Veljkoviću, doktoru ekonomskih nauka sa Sorbone, tvorcu srpskog dinara, filantropu i kolekcionaru. Kako su neprocenjive bronzane kopije renesansnog genija MIkelanđela, Venere sa MIlosa i mnogih drugih remek-dela dospele u Beograd? Koja je bila njihova sudbina nakon prerane smrti gospodina Veljkovića i zašto danas služe na ponos Fakultetu likovnih umetnosti kao jedinstvena učila za studente?Naša gošća je redovna profesorka Fakulteta likovnih umetnosti dr Aleksandra Kučeković, urednica monografije "Bronze iz kolekcije porodice Veljković" na kojoj je radila sa prof. dr Jelenom Todorović sa FLU i prof. dr Igorom Borozanom sa Filozofskog fakulteta u Beogradu. Pogledajte ovu uzbudljivu i nesvakidašnju priču o gotovo nepoznatom umetničkom blagu našeg glavnog grada!Dr Aleksandra Kučeković je redovna profesorka Fakulteta likovnih umetnosti u Beogradu.Osnovne (1997), magistarske (2006) i doktorske studije (2012) istorije umetnosti završila je na Filozofskom fakultetu u Beogradu, na Odeljenju za istoriju umetnosti. Od završetka osnovnih studija do doktorata bila je zaposlena u Biblioteci Fakulteta likovnih umetnosti. Za docenta na Odseku za teoriju Fakulteta likovnih umetnosti u Beogradu izabrana je 2012, za vanrednog profesora 2017, a za redovnog 2022 godine. Bila je šef Odseka za teoriju umetnosti FLU, a od 2022.do 2025. obavljala je funkciju prodekana za nastavu FLU. Više od dve decenije predavala je predmet Istorija opšte i nacionalne religiozne umetnosti novog veka na Akademiji Srpske pravoslavne crkve za umetnost i konzervaciju. Član je Odbora Odeljenja za likovne umetnosti Matice srpske.Autorka je više zapaženih monografija.Ukoliko vam se dopada šta radimo, možete postati deo zajednice i pogledati ekskluzivne epizode na našem Patreon kanalu na kom možete predložiti teme za naredne epizode: 🔗 https://www.patreon.com/c/Izvoliteusalonu

Umetnici važe za specifične ljude neobičnih navika i pogleda na svet. Šta je od toga predmet romantizacije uloge umetnika u društvu, a šta istina? U ovoj epizode podkasta Izvolite u salon govorimo o bizarnim navikama slavnih umetnika i na koji način su se odrazile na njihove karijere i živote: od plemenitosti Leonarda da Vinčija i njegove ljubavi prema životinjama, Miikelanđelove naravi i nepostojanja bilo kakvog odnosa prema ličnoj higijeni, preko ateljea Frensisa Bejkona, verovatno najprljavijeg ateljea u istoriji umetnosti pa sve do mikromenadžmenta Andija Vorhola, pojedini umetnici su ostavljali utisak ne samo delima kojima se danas divimo u muzejima. već i svojim karakterom. Ukoliko vam se dopada šta radimo, možete postati deo zajednice i pogledati ekskluzivne epizode na našem Patreon kanalu na kom možete predložiti teme za naredne epizode: 🔗 https://www.patreon.com/c/Izvoliteusalonu

Slika “Doručak na travi” je zauvek promenila tok istorije umetnosti. Eduar Mane je ovim platnom otvorio put čitavoj generaciji umetnika kao što su Klod Mone, Pol Gogen i Pol Sezan. U ovoj epizodi "Izvolite u salon" istražujemo zbog čega je upravo ovo delo izazvalo skandal u Parizu, zašto ga je Emil Zola ovekovečio u svom romanu "Delo" iz 1886. i šta im je zajedničko sa čuvenim romanom "Madam Bovari" Gistava Flobera. Govorimo o Rafaelovom uticaju na Manea, kao i o njegovoj vezi sa umetnicom i modelom Viktorin Muran, koja će svojim pogledom provocirati publiku sa niza Maneovih slika, počev upravo od "Doručka na travi".Ukoliko vam se dopada šta radimo, možete postati deo zajednice i pogledati ekskluzivne epizode na našem Patreon kanalu na kom možete predložiti teme za naredne epizode.

U ovoj epizodi Izvolite u salon razgovaramo o jednoj od najveličanstvenijih skulptura svih vremena, Niki sa Samotrake. Boginja pobede, uhvaćena u trenutku večnog kretanja, prkosi vremenu, gravitaciji i zaboravu. Njeno telo bez glave i ruku postalo je simbol slobode i snage umetnosti koja nadilazi svet u kojem je stvorena.Kako je nastala? Šta je čini toliko moćnom i savremenom i danas? I zašto je baš Nika sa Samotrake postala jedno od najprepoznatljivijih dela u istoriji umetnosti?Kroz mit, istoriju i estetsku analizu, istražujemo kako se kamen pretvara u tren, a pobeda u pokret.

Žan-Mišel Baskijat je za samo nekoliko godina prešao put od umetnika sa ulica Bruklina do svetske senzacije, od poruka ispisanih na zidovaima do slika koje su zadivile Endija Vorhola.

Slikao je u ritmu džeza i hip-hopa, stvarao ono što je Majls Dejvis svirao, a Čarli Parker disao.

U njegovim delima, ulica je progovorila jezikom umetnosti, a energija grada postala poezija boje.Večito svoj i neprilagođen, Baskijat se kretao između luksuza njujorške elite i glasnog svedočenja o rasizmu i nepravdi koji su oblikovali američko društvo.

Govorimo o umetniku koji je spojio tradicionalno i urbano, o njegovim ljubavima, snovima i stalnoj gladi za slavom, ali i o senkama koje su ga pratile.Analiziramo prepreke sa kojima se suočavao zbog boje kože i tragičan vrtlog koji je doveo do njegovog preranog kraja.

Pridružite nam se u razgovoru o umetniku koji je u svoja platna uneo bol, ritam i prkos i koji do danas ostaju razobručeni simbol slobode i strasti.

Leonardo da Vinči: umetnik, pronalazač, filozof i možda najradoznaliji um koji je ikada živeo. U ovoj epizodi podkasta “Izvolite u salon” pratimo njegov put od Verokijevog ateljea u Firenci do dvora u Milanu, otkrivajući kako je slikarstvo za njega bilo samo deo mnogo šire potrage za znanjem.Koju tajnu krije "Vitruvijev čovek", verovatno najpoznatiji crtež u istoriji, i šta su skrivene poruke renesansnih lepotica koje je portretisao?

Govorimo o tome kako ga je potraga za znanjem odvela do seciranja leševa, eksperimentisanja sa novim tehnikama i otkriću čuvenog sfumata.

Razgovaramo i o tome šta mu je veliki rival Mikelanđelo zamerao, zašto se Papa odlučio da ga ne pozove da oslikava Sikstinsku kapelu i zbog čega je "Tajna večera" remek-delo iako već vekovima opstaje samo u tragovima.

Pridružite nam se u razgovoru o umetniku koji je do danas predmet intriga, kontroverzi i divljenja.

Izvolite u salon!

Pretplatite se na https://www.patreon.com/c/Izvoliteusalonu za ekskluzivni sadržaj!

Šta povezuje Leonarda da Vinčija i Tonija Soprana, a šta Botičelijevo Rađanje Venere i Terija Gilijama?Kako je Edvard Hoper inspirisao Hičkoka da stvori mračni vizuelni svet Psiha?

I zašto se Tajna večera Leonarda da Vinčija ponavlja iznova i iznova — od Bunjuelove Viridiane, preko remek-dela Gorana Markovića Majstori, majstori, pa sve do South Parka?

U ovoj epizodi „Izvolite u salon“ razgovaramo o slikama koje su zauvek promenile film.O vizuelnim citatima, „krađama“ iz umetnosti, i o tome kako se kinematografija već više od jednog veka oslanja na slikarstvo da bi stvorila nove svetove, emocije i mitove.

Baron Minhauzen, Psiho, Viridiana, Sopranovi — sve ih povezuje jedan nevidljivi most između platna i filmskog platna.

Pretplatite se na https://www.patreon.com/c/Izvoliteusalonu za ekskluzivni sadržaj!

Nadežda Petrović je bila više od slikarke: bila je simbol otpora, hrabrosti i modernosti. Razapeta između Matisovih pohvala i nerazumevanja beogradske kritike, Nadežda je čitavog života sebi krčila put neumornim radom i verom u svoje slikarstvo. Ova karijatida srpske kulture bila je prva učenica jedne slikarske škole, nastavnica, ratna fotografkinja, kritičarka, organizatorska prvog ženskog protesta, prva sekretarka Kola srpskih sestara, prva žena sa redovnim ratnim rasporedom i (za sada) jedina koja se našla na jednoj srpskoj novčanici. Nadežda je u našu umetnost donela impresionizam i eskpresionizam, i bila inspiracija mnogim ženama koje su pomerale granice srpske kulture, kao što je Katarina Ambrozić, koja je 1951. odbranila prvi dokotrat na temu moderne umetnosti, i to upravo baveći se Nadeždinim slikarstvom. U ovoj epizodi govorimo o porodici Petrović, kako se njena sestra Anđa dopisivala sa Tolstojem, o kući Petrovića kao "najviše kulturnom i najviše jugoslovenskom kućom u celom Beogradu", o Nadeždinom školovanju, prijateljstvu sa Meštrovićem i talentu koji je uprkos nerazumevanju izdržao test vremena i nametnuo je kao jednu od ključnih figura 20. veka. Diskutujemo o njenoj spremnosti da zarad solidarnosti ostavi umetnost po strani i posveti se organizovanju protestnih zborova i agitovanju za slobodu, zatim o nadimku koji joj je dao Domanović, ali i Disovim kritikama.Nadežda Petrović je kao pripadnica evropske kulturne elite ćitavog života osećala ljubav prema svojoj domovini i beležila predele i portrete seljaka, guslara, ali i uglednih i dragocenih ljudi kao što su Jaša Tomić, Jovan Skerlić i Ksenija Atanasijević.Pridružite nam se u razgovoru o ženi koja 110 godina nakon tragične i prerane smrti ostaje uzor, čija plemenitost, predanost i obrazovanje obavezuju i nastavljaju da inspirišu.

Da li je crna zaista boja? Za neke je simbol tame, smrti i žalosti, a za druge znak moći, elegancije i beskonačnog prostora. Gogen je pisao da je treba izopštiti, Leonardo je nije smatrao bojom a Sulaž je u njoj skoncentrisao čitav univerzum. U ovoj epizodi Izvolite u salon istražujemo slojevitu istoriju crne, od Anubisa i Kerbera, preko Svetog Bernarda i rata sa vranama, pa do danas kada je gest, filozofija i stav.

Kroz optiku istorije umetnosti otkrivamo zašto je crna možda najmoćnija i najkontradiktornija boja. Ako je uopšte boja.

Anri de Tuluz-Lotrek je odrastao u zamku, život proveo po bordelima i završio svoj kratki život usled teškog alkoholizma i sifilisa. Međutim, iza njega je ostalo gotovo hiljadu slika, grafika i crteža. Govorimo o umetniku koji se savršeno uklopio u sliku boemskog Pariza na kraju 19. veka, i, uz Ajfelov toranj, Mulen Ruž i boemsku četvrt Monmartr, postao jedan od njegovih simbola. Dela Tuluz-Lotreka vraćaju nas u epohu kabarea, kan-kana i noćnog života Montmartra, ali istovremeno otkrivaju intimne i mračne strane ljudskog postojanja.U ovoj epizodi podkasta Izvolite u salon istražujemo: kako je Lotrek svojim delima promenio način na koji posmatramo umetnost i popularnu kulturu,njegovu povezanost sa kabareom Moulin Rouge i pariškom avangardom,kontrast između raskošnog života boema i njegove lične borbe sa bolešću, usamljenošću i zavisnostima.zašto se Lotrek smatra jednim od prvih umetnika moderne i začetnikom grafičkog dizajna i marketinga koji briše granicu između visoke umetnosti i popularne kulture.Ukoliko vam se dopada šta radimo, možete postati deo zajednice i pogledati ekskluzivne epizode na našem Patreon kanalu na kom možete predložiti teme za naredne epizode:

Svi su čuli za Benksija, ali niko ne zna ko je čovek iz ovog pseudonima. Od prosečnog street artiste iz siromašne četvrti Bristola, do svetske senzacije na čije izložbe dolaze najveće zvezde popularne kulture, Benksi je svojim provokativnim radovima i tajnim identitetom postao najmisteriozniji umetnik današnjice.

Govorimo o tome kako su ga oblikovale policijska represija i rasna segregacija u eri tačerizma, na koji način je incidentima u najpoznatijim muzejima skretao pažnju na pogubni uticaj elitizma u umetnosti i kako je uspeo da se njegovi radovi nalaze u najvećim aukcijskim kućama dok on otvara hotel u Palestini.

Ako vas zanima ko je Benksi, ovo je emisija za vas. Nećemo vam reći kako se zove, kako izgleda i gde živi, jer to nije ni važno. Reč je o (anti) brendu i primeru kako se kulture spektakla i konzumerizma mogu iskoristiti u ime borbe za malog čoveka.

Da li ste znali da su neka od najvećih filmskih remek-dela nastala zahvaljujući inspiraciji iz slikarstva? U ovoj epizodi istražujemo kako su slike poznatih umetnika oblikovale vizuelni jezik kinematografije i uticale na stil najvećih reditelja u istoriji filma.Od kultnih scena koje podsećaju na klasična platna do čitavih filmova građenih na vizuelnim motivima iz umetnosti – otkrivamo skrivene veze između muzeja i bioskopa. Ako volite film, umetnost i želite da otkrijete priče iza najpoznatijih kadrova – ova epizoda je za vas!Pretplatite se na kanal i uključite notifikacije da ne propustite naredne epizode.

Ova epizoda je posvećena izložbi Stojana Ćelića koja se povodom stogodišnjice umetnikovog rođenja održava u galeriji SANU.O delu i značaju Stojana Ćelića razgovaramo sa Zoranom Erićem, kustosem izložbe i istoričarom i teoretičarom umetnosti.Stojan Ćelić je bio slikar, grafičar, teoretičar, kritičar, profesor Fakulteta likovnih umetnosti i akademik. Sa prijateljem Pavlom Ugrinovim je kao scenograf radio na prvom izvođenju Beketovog Godoa van Francuske, što je divno opisano u Ugrinovljevim romanima i memoaristici.Bio je jedna od ključnih figura za razvoj moderne jugoslovenske i srpske umetnosti.Kao stipendista vlade NR Srbije boravi u Parizu i Londonu 1955. godine, a kao stipendista Fonda za unapređenje likovnih umetnosti „Moša Pijade“ tokom 1959. boravi u Parizu, Belgiji, Holandiji i Londonu.Bio je član grupe Samostalni, Decembarske grupe i Grupe 69 .Prvi tekst je objavio 1950. godine od kada je napisao nekoliko monografija i brojne umetičke studije, eseje, kritike itd. Bio je redovni kritičar lista „Revija“ (1952—1953), pokretač je i glavni i odgovorni urednik časopisa „Umetnost“ (1965—1970).Izabran za dopisnog člana SANU 1978. godine, a za redovnog 1985.Od 1956. bio je član Međunarodnog udruženja likovnih kritičara - AICA.Dela Stojana Ćelića nalaze se u brojnim svetskim kolekcijama, uključujući i Muzej moderne umetnosti u Njujorku.Zoran Erić je doktorirao na Fakultetu za Medije, Bauhaus univerziteta u Vajmaru. Polje njegovog istraživanja uključuje dodirne tačke između urbane sociologije, humane geografije, prostorno-kulturološkog diskursa, teorije umetnosti, i političke ekologije. U periodu od 2002-2021. bio je kustos Muzeja savremene umetnosti u Beogradu.Nosilac je brojnih priznanja i nagrada, među kojima su “Global Supplementary Grant”, jednogodišnja dodatna stipendija za doktorske studije Insitituta za otvoreno društvo, Njujork, Nagrada Društva istoričara umetnosti Srbije za najbolju izložbu godine, za projekat "Poslednja istočnoevropska izložba", kao i istraživačka stipendija Geti Fondacije.Trenutno je zaposlen na Institutu za filozofiju i društvenu teorijuZahvaljujemo se porodici Zarić na ustupanju vizuelnih materijala i dozvoli da prikažemo reprodukcije radova Stojana Ćelića.

Egon Šile je bio jedan od najprovokativnijih umetnika svoje epohe. Njegove eksplicitne slike, optužbe za nemoral i zatvor zbog „kvarenja omladine“ učinile su ga jednim od najkontroverznijih likova bečke umetničke scene. Ali iza šoka krije se vizionar koji je pomerio granice umetnosti i ostavio neizbrisiv trag na ekspresionizam. U novoj epizodi Izvolite u salon, razgovaramo o tome: • Zašto je Šile bio proglašen „opsesivnim“ i „bolesnim“? • Kako su erotika, smrt i duhovnost isprepletani u njegovom stvaralaštvu? • Da li je umetnost koja provocira nužno nepristojna – ili je upravo tu njena snaga? Gledajte epizodu i otkrijte zašto Egon Šile i danas izaziva strastvene rasprave.

Zašto je običan pisoar, koji je Marsel Dišan izložio 1917. godine, zauvek promenio način na koji razumemo umetnost?Naš gost je Stevan Vuković, istoričar umetnosti i teoretičar, sa kojim razgovaramo o pojmu "ready-made", pobuni protiv akademskih normi i o tome kako je Dišan svojim gestom pomerio granice umetničkog stvaralaštva. Odgovaramo na pitanje zašto je Dišan najuticajniji umetnik 20. veka i kako je čak i njegovo ćutanje inspirisalo čitave generacije umetnika.Šta čini da jedan predmet postane umetničko delo?Da li je umetnost u ideji, kontekstu ili u samom objektu?I zašto je Dišan i danas relevantan kada govorimo o savremenoj umetnosti?Pridružite nam se u razgovoru o umetnosti koja izaziva, provocira i tera nas da preispitamo sopstvena uverenja.Stevan Vuković je po vokaciji kustos, istoričar i teoretičar umetnosti. Diplomirao je filozofiju na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Beogradu,  i pohađao doktorske studije na istom odeljenju, kao i postdiplomske studije teorije umetnosti u na Jan van Eyck Aakademie u Mastrihtu i studije umetnosti u javnom prostoru na Bahaus Dessau. Objavljuje tekstove o savremenoj likovnoj umetnosti, teoriji i filozofiji umetnosti u kontinuitetu od 1992. Bio je višegodišnji saradnik mnogih časopisa, kao što su Projekat (Novi Sad), New Moment (Beograd), Monitor (Podgorica), Košava (Vršac), Contemporary (London), Spike (Beč), Springerin (Beč) Umjelec (Prag), Zarez (Zagreb), kao i dnevnog lista Politka (kulturni dodatak). Objavio je tekstove i u časopisu Documenta 12 (2007), Manifesta Journal 4 (2005), On Curating 16 (2013). Član je lokalne sekcije međunarodnog udruženja novinara (IFJ) i predsednik Upravnog odbora međunarodnog udruženja likovnih kritičara (AICA). Dobitnik je Nagrade Lazar Trifunović, za najbolji tekst o vizuelnoj umetnosti objavljen u Srbiji 1998.Ukoliko vam se dopada šta radimo, možete postato deo zajednice i pogledati ekskluzivne epizode na našem Patreon kanalu na kom možete predložiti teme za naredne epizode.

U ovoj epizodi istražujemo lik i delo Đorđa Andrejevića Kuna, jednog od najznačajnijih stvaralaca socijalne i političke umetnosti u Jugoslaviji. Kroz njegove grafike i slike otkrivamo kako je umetnost postajala oružje pobune, ali i glas naroda u vremenu represije, kriza i promena.Ne govorimo samo o Kunu – vraćamo se i korenima umetničkog aktivizma u jugoslovenskom prostoru, od početka XX veka: od grupe Život, preko Mirka Kujačića i drugih stvaralaca koji su verovali da umetnost mora da deluje, a ne da samo prikazuje.

Šta znači kada umetnost preuzima društvenu ulogu?

Može li slika ili grafika da bude jednako moćna kao politički govor?

Gde su granice između estetike i aktivizma?Ono što ovu epizodu čini posebnim jeste to što po prvi put u salonu imamo gošću – dr Vidu Knežević, istoričarku umetnosti i laureatkinju nagrade "Lazar Trifunović" za 2024. godinu (zajedno sa Anom Panić). Vida sa nama deli stručni uvid i otvara nove perspektive o ulozi umetnosti u društvenim promenama.

Uranjamo u mikrokosmos flamanskog slikara Pietera Brojgela Starijeg — umetnika koji je spojio seljačku svakodnevicu, humor i duboku simboliku u prizore koji i danas zapanjuju svojom kompleksnošću.Nalik Vuku Karadžiću kod nas, Brojgel je svojim vizuelnim izrazom zapisao običaje, poslovice, verovanja i strepnje flamanskog naroda. Razgovaramo o tome kako su njegovi radovi komentarisali društvo svog vremena, ali i kako su nadživeli vekove kao univerzalne vizije ljudske prirode.Od „Lovaca u snegu“ do „Seljačke svadbe“ i "Zemlje Dembelije" — analiziramo motive, kompozicije i značenja, i postavljamo pitanje: Da li je Brojgel opisao ono suviše ljudsko u nama što opstaje i ne menja se kroz vekove?

Od praistorijskih pećinskih zidova do kraljevskih plašteva i političkih barjaka, crvena je bila više od pigmenta – bila je simbol života i smrti, bogatstva i opasnosti, ljubavi i rata.U ovoj epizodi „Izvolite u salon“ istražujemo:Kako su drevne civilizacije pravile crvenu boju i zašto je bila skupa kao zlato.Zašto je crvena postala znak moći i kraljevskog autoriteta,Kako je postala boja ljubavi, strasti i umetnosti, i zbog čega su revolucije vekovima birale baš crvenu. Pridružite nam se i otkrijte priču o boji koja je menjala istoriju.

Dobrodošli u još jednu epizodu podkasta Izvolite u salon, u kojoj razgovaramo o životu i delu jednog od najslavnijih savremenih umetnika — Dejvidu Hokniju.Kroz razgovor otvaramo pitanja identiteta, prostora i pogleda u Hoknijevoj umetnosti: od kalifornijskih bazena, preko njegovih istraživanja perspektive i upotrebe tehnologije, do intimnih scena svakodnevice i pejzaža iz Jorkšira. Govorimo o tome kako je Hokni menjao slikarski jezik, kako je njegova homoseksualnost bila prisutna u radu, ali i kako je oblikovao javnu percepciju umetnosti u 20. i 21. veku.U epizodi diskutujemo i:Kako Hoknijev rad komunicira s tradicijom zapadne umetnosti?Zašto je „A Bigger Splash“ postao ikona?Šta njegove digitalne slike govore o pogledu u doba ekrana?🎨 Otkrijte zbog čega je Hokni mnogo više od pop-art umetnika — i kako je tišina njegovih slika postala univerzalni jezik savremenosti.

U ovoj epizodi uranjamo u život i delo Fride Kalo – umetnice koja je od bola napravila estetiku, a od ljubavi – borbu. Govorimo o njenom turbulentnom odnosu s Dijegom Riverom, o političkoj i umetničkoj strasti koja je prožimala njen rad, o telesnoj i emotivnoj patnji koju je pretvarala u slike koje se ne zaboravljaju.Zašto Frida i danas inspiriše toliko ljudi širom sveta? Šta možemo da naučimo iz njenog života koji je bio sve osim konvencionalan?Pratite nas dok razgovaramo o umetnosti koja ne prikriva bol, već ga osvetljava – hrabro, iskreno i bez zadrške.Nove epizode svakog četvrtka u 20h!

Pišite nam utiske u komentarima – razgovor je srce salona!

„David — Pogled otpora“ nije samo priča o umetnosti. Otkrivamo kako umetnost postaje politička sila. Ovo je priča o moći, simbolima i kako skulpture jednog biblijskog junaka otkrivaju složenu istoriju renesansne Firence. Tri Davida — Donatelov, Verokijev i Mikelanđelov — nisu tek prikazi biblijskog junaka. Oni su refleksije vremena u kojem su nastali: grada u kome se sloboda i tiranija neprestano smenjuju, i umetnosti koja ne šapuće, već govori jasno i snažno.U ovoj epizodi govorimo o: Donatelovom Davidu — naručen od Mediči porodice, izložen u privatnoj palati: senzualan, mlad, dvosmislen. Da li simbolizuje pobedu vere — ili trijumf moći pod maskom duhovnosti? Verokijevom Davidu — simbolu prkosa Lorenca Veličanstvenog u vremenu zavera. Mikelanđelovom Davidu — stvoren za Republiku posle proterivanja porodice Mediči kao svedočanstvo otpora i poruka prkosa. Figura koja gleda u pravcu Rima, u pravcu pretnje. Figura Savonarolinog nasleđa i građanske vere.Razmatramo i:Ulogu umetnosti u političkom narativu FirenceSavonarolinu vladavinu i paljenje taštinePovratak Medičija i kako se pogled Davida menja s promenom vlasti David nije samo simbol pobede nad Golijatom — on je ogledalo renesansnih napetosti, ideoloških lomova i umetnosti kao političkog oružja.Pretplatite se za nove epizode svakog četvrtka u 20h.Podržite nas na Patreonu: https://www.patreon.com/c/Izvoliteusalonu#David #Michelangelo #Donatello #Verrocchio #Firenca #Renesansa #Savonarola #Medici #kultura #Umetnosti #Skulptura #istorija

Dobrodošli u novu epizodu podkasta Izvolite u salonOvoga puta zaranjamo u svet jednog od najintimnijih i najopsesivnijih umetnika 20. veka – Alberta Đakometija.Njegove skulpture, istovremeno krhke i herojske, govore o čoveku izgubljenom u prostoru, o pogledu koji nikada ne stiže do drugog. O umetnosti koja ne traži savršenstvo, već istinu u neuspehu. U epizodi govorimo o:njegovom nadrealističkom početku i raskidu sa pokretom,opsesivnom radu po modelu – posebno bratu Diegu,skulpturama koje ne prikazuju smao telo, već tragaju za prazninomnjegovoj filozofiji rada, izolaciji u ateljeu,vezi sa Sartrom, Bretonom, PIkasom i Beketomi o tome zašto je verovao da umetnik mora da „ne uspe“ da bi bio iskren. Od "Hodajućeg čoveka" do "Žene koja stoji", Đakometi nas uči da prostor između nas nije prazan – već pun pitanja.Ako želite da podržite naš rad i dobijete ekskluzivan sadržaj, pridružite nam se na Patreonu: https://www.patreon.com/c/Izvoliteusalonu

Pretplatite se na kanal i uključite obaveštenja za sledeće epizode o umetnicima koji su menjali pogled na svet.