Kaljavi konj: Maj
5. epizoda: Bog Jarovit

Kod naših predaka, biti čobanin, predstavljalo je važno i moćno zanimanje; značilo je imati stado stoke koje se čuva na pašnjaku. A stado je već bilo – bogatstvo! U osnovi stočari i ratari, naši preci, veoma su se radovali prolećnom blagostanju: bujanje vegetacije, množenje stoke, zasejane njive... Pošto Stari Sloveni nisu imali meteorologe, a ni protivgradne rakete, imali su bogove – zmajeve koji bi uzletali u nebo da se bore sa gradonosnim alama. Jedan od ljutih boraca za slovenske useve bio je mladi Jarovit čije ime potiče od reči „jar” – što znači žestok, vatren.

Režija: Vesna Topalov

Uloge u 5. epizodi: Vesna Aleksić, Gordana Đurđević Dimić, Saša Latinović, Ervin Hadžimurtezić, Predrag Momčilović, Dušan Ugren
Ton majstor: Aleksander Sivč

Kompozitori: Livija Jovčić, Dušan Jovčić

Vokalni solista: Milica Rajić

Dečji operski studio SNP-a

Urednica i dramaturškinja: Divna Stojanov

Kod potomaka Starih Slovena, verujte, ni danas nema čoveka koji bi lovio lastu ili joj narušio gnezdo. Naprotiv, srećnom se smatra svaka kuća pod čijim krovom se ugnezde ove ptice, kao jasan i opipljiv znak pobede sunca nad hladnoćom. Nasuprot tome, loš znak je pesma kukavice, ukoliko se začuje pre lastinog cvrkuta. Ovo nije praznoverje već deo velikog zajedničkog mita Starih Slovena, s kojim je povezana boginja proleća i prvog svetla, po imenu Vesna.

Režija: Vesna Topalov

Uloge u 4. epizodi: Vesna Aleksić, Gordana Đurđević Dimić, Saša Latinović, Ivana Pančić Dobrodolac, Višnja Obradović, Dušan Ugren, Nikolina Vasić, Konstantin Vidović, Luna Mitić

Ton majstor: Aleksander Sivč

Kompozitori: Livija Jovčić, Dušan Jovčić

Vokalni solista: Milica Rajić

Dečji operski studio SNP-a

Urednica i dramaturškinja: Divna Stojanov

Jasminka Petrović (1960) je jedna od naših najuspešnijih i najnagrađivanijih spisateljica za decu i mlade. Njene knjige prevedene su na dvadeset pet jezika, a neke od njih su i dramatizovane u pozorištima za decu širom Evrope. Po njenom romanu snimnjen je film „Leto kada sam naučila da letim“. Inspiraciju pronalazi u razgovorima sa decom. Zbirka od 12 priča „Kaži teti dobar dan“  govori o ranom detinjstvu i družini vesele i na nestašluk uvek spremne dece.

Dušan Đurđev (1953) piše satiru i prozu i poeziju za mlade. Dobitnik je mnogih nagrada i priznanja za književnost, a do nedavno je bio direktor Međunarodnog centra književnosti za decu – Zmajeve dečje igre. Zbirka  minijatura „O babama i žabama“ sačinjena je od paradoksa, lirskih groteski, parabola i nesmislica, a namenjena je mladim, visprenim i radoznalim čitaocima spremnim za svojevrstan literarni safari.

Igor Kolarov (1973–2017)  jedan je od najznačajnijih domaćih pisaca za decu i mlade. Dobitnik je mnogih nagrada na polju stvaralaštva za decu i po njegovom romanu „Agi i Ema“ snimljen je istoimeni film. Njegovo pisanje za decu odlikuje jedinstvenost, duhovitost, razigranost, toplina, saosećajnost, šarm...

„Detinjstvo je poslednja prilika da popravimo svet i prva prilika da ga još bolje upropastimo.“, zapisao je Igor Kolarov.

Dejan Aleksić (1972) je naš književnik posebno afirmisan i nagrađivan u oblasti stvaralaštva za decu. Književna kritika ga smatra naslednikom Duška Radovića i Ljubivoja Ršumovića. Njegove pesme i priče odlikuju igre rečima, suprotstavljanje pojmova, personifikacija predmeta i pojava, humor, vrcavost, maštovitost. U knjizi „Koga se tiče kao žive priče“ odgovara na pitanje šta se dešava sa pričama kada se zatvore korice knjige.

Branko Stevanović (1966) je nagrađivan pisac za decu i odrasle, a pored pisanja i čitanja bavi se priređivačkim i prevodilačkim radom. Sa piscem Igorom Kolarovom priredio je izbor iz savremene srpske poezije za decu „E, baš to!“, a  zbirka je postala lektira za drugi razred osnovne škole. Priče „Stanovnici mašte“ deo je knjige „Eto tako“ gde autor opisuje živote tajanstvenih junaka iz mašte.

Baba Marta narod veli, čas sneg čas vedrina,

S prolećem se svakog marta sretne uz put zima.

Kada u martu padne novi sneg i zaduva mećava, moja baba je, vrteći glavom, govorila: „A, evo je i ćorava Marta, inati se i duri!” U sećanju naših predaka na stare bogove, važno mesto ima božanstvo zvano Baba, a to je jedna od najzagonetnijih mitskih figura kod Starih Slovena.

Režija: Vesna Topalov

Uloge u 3. epizodi: Vesna Aleksić, Gordana Đurđević Dimić, Saša Latinović, Ivana Pančić Dobrodolac, Višnja Obradović, Ervin Hadžimurtezić, Predrag Momčilović, Dušan Ugren, Luna Mitić, Nikolina Vasić, Konstantin Vidović, Marko Gajinov

Ton majstor: Aleksander Sivč

Kompozitori: Livija Jovčić, Dušan Jovčić

Vokalni solista: Milica Rajić

Dečji operski studio SNP-a

Urednica i dramaturškinja: Divna Stojanov

„Med je bila najstarije dete u kući i već je pregazila osam snegova, ali ovakav vetar i hladnoću nije pamtila. Evo, već je peti dan kako se nad njeno selo obrušio strašni severac, vetar koji je svojim ledenim rukama stezao drveće, ledio vazduh i gonio teške, niske oblake iznad krovova. Med se činilo da bi odneo sve kuće u njenom selu, samo da nisu bile poluukopane i postavljene u širokom krugu. Tako je strašan taj vetar bio. Tako je strašan BOG STRIBOG.“

Režija: Vesna Topalov

Uloge u 2. epizodi: Vesna Aleksić, Gordana Đurđević Dimić, Saša Latinović, Višnja Obradović, Predrag Momčilović, Nikolina Vasić

Ton majstor: Aleksander Sivč

Kompozitori: Livija Jovčić, Dušan Jovčić

Vokalni izvođač: Milica Rajić

Dečji operski studio SNP-a

Urednica i dramaturškinja: Divna Stojanov

Kaljavi konj – Vesna Aleksić
1. epizoda – Januar

Svi evropski narodi imali su svoje detinjstvo i sve istine ovog sveta doživljavali su i otkrivali kroz mit. Kao što i drugi narodi imaju svoje mitove, tako ih imaju i Stari Sloveni, i oni su sačuvani u njihovoj KAŽI. U KAŽI je tako ostalo blago, u njemu čudna bića umilna i zastrašujuća; čitav jedan raznovrsni svet čuda, koji se prenosio s kolena na koleno, do današnjih dana. I svi imamo tu klicu, taj zapis svojih predaka, svi imamo tu potrebu za čudesnim jezikom starog sveta, čak i danas dok jurimo po internetu ne bismo li saznali nešto o sebi. Jer, ako želimo to da znamo, onda moramo znati ponešto i o njima, Starim Slovenima.

Režija: Vesna Topalov
Uloge u 1. epizodi: Vesna Aleksić, Gordana Đurđević Dimić, Saša Latinović, Višnja Obradović, Ervin Hadžimurtezić, Ivana Pančić Dobrodolac
Ton majstor: Aleksander Sivč
Kompozitori: Livija Jovčić, Dušan Jovčić
Dečji operski studio SNP-a
Urednica i dramaturškinja: Divna Stojanov

Glavni junak umetničke bajke „Zelenbabini darovi“, dečak Mika, vođen željom da spase svet prolazi kroz čudesne svetove i neobična iskušenja. Svaki motivisan svojim željama, Mika i njegov saputnik Zaviša zatiču se u službi kod Zelenbabe, starice velike moći i tajanstvenog porekla. Od stvorenja iz slovenske mitologije, preko hirovite Zelenbabe i njenih saveznika, do strašnog Vodenjaka, junaci će pokušati da dokažu da zaslužuju tajanstvene poklone Zelenbabe. Roman i audio knjiga govore o sticanju vrlina, ističu lepotu igre i na maštovit i duhovit način naglašavaju važnost prijateljstva.

MOKOŠ:
Hitajte sad, moji zmajeviti
Mrakane ćete razgneviti.
Znate šta valja činiti
Mnoge hrabre objediniti.
Znajte, bogovi će vam gorko zavideti
Zbog onoga što će na bojištu videti.
Jer u smrti hrabroj veća je slava
No biti obična besmrtna glava.

PREMAŠILI SMO 80 000 SLUŠANjA!

Napomena: SLUŠATI PREKO SLUŠALICA!

Za najnovije informacije u vezi sa radio dramskim serijalom „Kosingas“ posetite našu Fejsbuk stranicu „Kosingas – RTV“.

"Sve se dešava s razlogom. Sve slučajnosti su znakovi pokraj puta, a što je čovek mudriji, više ih prepoznaje i može lakše da putuje kroz život."

Napomena: SLUŠATI PREKO SLUŠALICA!

Za najnovije informacije u vezi sa radio dramskim serijalom „Kosingas“ posetite našu Fejsbuk stranicu „Kosingas – RTV“.

Stefan Tićmi (Mitić, 1992) piše za decu i odrasle. Prvi je preveo poeziju na znakovni jezik, prilagođenu gluvim i nagluvim osobama, zahvaljujući Udruženju gluvih i nagluvih u Nišu. Njegova knjiga „Kaput od mahovine” uvrštena je među 200 najboljih svetskih knjiga za decu 2021. godine.

Poetski roman ,,Ja sam Akiko” nagrađena je nagradom „Politikinog zabavnika” i plaketom “Dječja knjiga godine” na Međunarodnom festivalu Trg od knjige u Herceg Novom.

Jasminka Petrović (1960) jedna je od naših najuspešnijih i najnagrađivanijih spisateljica za decu i mlade. Njena zbirka priča „100 lica stolica“ 2021. godine dobila je nagradu „Neven“ za najbolje delo iz oblasti beletristike za decu i mlade.

Priče govore o različitim vrstama stolica, njihovim sudbinama i namenama. Jasminka Petrović u knjizi piše: „Stolica je toliko prisutna u našim životima da je gotovo i ne primećujemo“. Kako bismo ih primetili i kako bismo razvijali maštu posmatrajući jedan sasvim običan predmet, nastao je ovaj intermeco. Takođe, kako kaže spisateljica: Bajke ne mogu promeniti svet, ali oni koji ih čitaju mogu. Nadamo se da će i oni koji ih budu slušali.